Чињенице и одлука
Подносиоци представке, четворо држављана Сомалије, у Француску су стигли авионом, побегавши из своје земље порекла у страху за свој живот. Након што им је додељена правна помоћ поднели су захтеве за азил француској Канцеларији за заштиту избеглица и лица без држављанства. Министар унутрашњих послова им није дозволио да уђу у земљу те су подносиоци представке враћени у Сирију, док је осталих осамнаест сомалијских држављана који су са њима путовали добило статус избеглице. Одбор за разматрање жалби избеглица је одбио жалбу подносилаца представке на ту одлуку. Подносиоци представке су се жалили на задржавање у међународној зони аеродрома, тврдећи да је оно супротно члану 5. став 1. ЕКЉП.
Суд је примио к знању чињеницу да задржавање странаца у међународним зонама подразумева ограничења њихове слободе. Међутим, потврдио је да је такво задржавање прихватљиво када је пропраћено одговарајућим јемствима лицу о ком је реч, како би државе биле у могућности да спречавају незаконито усељавање, а да при том поштују своје међународне обавезе. Штавише, додао је да се такво ограничавање не може претерано продужавати. Суд је у овом предмету констатовао да су подносиоци представке држани под строгим полицијским надзором и да нису имали приступ правној или социјалној помоћи.
Суд је поред тога констатовао да чињеница да неки тражилац азила може добровољно да напусти земљу у којој жели да затражи уточиште не може искључити ограничавање његове слободе. Поред тога, право да се напусти било која земља – укључујући сопствену – које је зајемчено Протоколом бр. 4 уз ЕКЉП, може постати теоретско ако лицу ниједна друга земља не понуди заштиту сличну оној коју је очекивало да добије у земљи у којој је тражило азил. Суд је закључио да је задржавање подносилаца представке у транзитној зони аеродрома представљало лишење слободе те утврдио повреду члана 5. став 1.
Коментар
У овој пресуди је изричито разјашњено да јемства из ЕКЉП у подједнакој мери важе и у погледу лица задржаних у међународним транзитним зонама држава уговорница.