Мустаким против Белгије

Чињенице и одлука

Представку је поднео држављанин Марока, који је емигрирао у Белгију када је био годину дана стар и од тада је континуирано живео у Белгији са својим родитељима, док није депортован када је имао 20 година због осуђиваности за бројна кривична дела. Након што је депортован, подносилац представке је живео као мигрант без исправа путујући од једне земље до друге. Током боравка у Стокхолму му је утврђена дијагноза депресије проузроковане прекидом породичних веза. Његов захтев за одлагање извршења белгијског решења о депортацији како би се вратио „дому“ је одобрен. Када се вратио у Белгију по основу одлагања извршења решења о депортацији, то решење је оспорио, тврдећи да се њиме крше његова права из члана 8. ЕКЉП. 

Суд је сматрао да је, упркос значајном броју осуђујућих пресуда против подносиоца представке, дошло до неоправданог задирања у његово право да буде са својим родитељима и браћом и сестрама, који су сви рођени у Белгији.

Коментар

Овај предмет указује на значај члана 8. у предметима везаним за азил који се односе на раздвајање породице. Овде, међутим, постоји прилично висок праг: ЕСЉП је приметио да је подносилац представке у Белгију стигао кад је био годину дана стар и тамо континуирано живео двадесет година, а да се у Мароко вратио само два пута, на распуст.