Oлечеа Кауас против Шпаније

Чињенице и одлука

Подносилац представке ухапшен је 2003. године у Шпанији по међународној потерници коју су издале перуанске власти које су га сумњичиле за тероризам. Посебни суд (Audiencia Nacional) одобрио је његово изручење, уз напомену да је Перу приступио међународним инструментима за заштиту основних људских права, укључујући Америчку конвенцију о људским правима, и да је на себе преузео обавезу да подносиоца представке не осуди на смрт или казну доживотног затвора. Жалба коју је подносилац представке изјавио на ту одлуку је одбачена. Поступајући по захтеву подносиоца представке, ЕСЉП је применио правило 39. свог Пословника и затражио од Шпаније да подносиоца представке не изручи Перуу док ЕСЉП не размотри његову притужбу. Суд је усвојио захтев по основу правила 39, а шпанске власти су 6. августа 2003. у 19 часова о томе обавештене телефоном. Међутим, подносилац представке је следећег дана укрцан на авион и изручен Перуу, право из затворске болнице. Три месеца касније су перуанске власти одобриле његово условно пуштање на слободу.

Суд је утврдио да Шпанија није поштовала своје обавезе из члана 34. јер се није повиновала мерама одређеним сагласно правилу 39. те је утврдио повреду ЕКЉП.

Коментар

Суд је приметио да је привремена мера по самој својој природи привремена и да се потреба за њом оцењује у датом тренутку, када постоји опасност која би могла ометати делотворно вршење права на појединачну представку зајемчено чланом 34. Ако се држава не повинује привременој мери, опасност од ометања делотворног вршења права на појединачну представку и даље постоји а да ли ће та опасност заправо наступити зависи од догађаја који уследе након одлуке ЕСЉП и пропуста државе да меру примени. Привремена мера се сматра обавезујућом чак и ако опасност не наступи. Држава не може да одложи доношење одлуке о примени мере до могуће потврде постојања опасности.