Маматкулов и Аскаров против Турске

Чињенице и одлука

Представку су поднела два држављанина Узбекистана, које је Турска изручила тој држави која је тврдила да су извршили кривична дела везана за тероризам. Подносиоци представке су, пак, тврдили да су политички дисиденти и да ће бити изложени злостављању буду ли враћени у Узбекистан. Упркос привременим мерама о одлагању изручења које је ЕСЉП одредио Турској, Турска је обојицу изручила Узбекистану где су им изречене казне затвора.

Суд није утврдио повреду члана 2, 3. или 6, али јесте утврдио повреду члана 34. јер се Турска није повиновала привременим мерама.

Коментар

Суд је у ставу 128. пресуде поновио да се сагласно члану 34. Конвенције, државе уговорнице […] обавезују да се уздржавају од сваког чињења или нечињења којим би могле да осујете делотворно остваривање права неког лица да поднесе појединачну представку. Неповиновање држава уговорница привременим мерама треба посматрати као спречавање ЕСЉП да делотворно размотри притужбу подносиоца представке и као ометање вршења овог права подносиоца представке те, сходно томе, и као повреду члана 34. Судије које су делимично издвојиле мишљење су у својим напоменама констатовале да се на основу става 128. пресуде може закључити да већина жели да овим мерама припише обавезујуће дејство. У пресуди се обавезни карактер привремених мера у суштини заснива на члану 34. Конвенције. У ставу 128. пресуде се наводи да неповиновање држава уговорница привременим мерама треба посматрати као спречавање ЕСЉП да делотворно размотри притужбу подносиоца представке и као ометање вршења овог права подносиоца представке те, сходно томе, и као повреду члана 34. (права на појединачну представку). Тиме је утврђен обавезујући карактер мера из правила 39, јер, ако се држава уговорница не повинује мерама из правила 39. и подносиоца представке протера пре но што ЕСЉП испита његове притужбе на одговарајући начин, подносилац представке је ометен у делотворном вршењу свог права из члана 34. ЕКЉП да поднесе појединачну представку.