Сади против Италије

Чињенице и одлука

Представку је поднео држављанин Туниса који је у Италији ухапшен под сумњом да је учествовао у међународном тероризму. Одлучено је да ће подносилац представке бити депортован у Тунис пошто одслужи казну. Подносилац представке је 2006. поднео представку ЕСЉП и затражио од њега да усвоји привремену меру и суспендује или укине одлуку о његовој депортацији у Тунис. Тврдио је да осумњичени за тероризам често бивају мучени у Тунису и да је полиција много пута посетила његову породицу тамо, која је стално изложена претњама и провокацијама. Италијанске власти су 2007. године од туниских власти затражиле дипломатска уверавања да Сади неће бити подвргнут поступању противном члану 3. ЕКЉП и претрпети флагрантно ускраћивање правде буде ли депортован у Тунис.

С обзиром на то да је подносилац представке доказао постојање стварне опасности да ће бити изложен тешком злостављању власти буде ли депортован у Тунис, Велико веће је утврдило да би члан 3. био прекршен ако би он био депортован.

Коментар

У овој пресуди, као и у пресуди у предмету Чахал против Уједињеног Краљевства, је видљив рестриктивни карактер члана 3; одступања од члана 3. нису дозвољена без обзира на особине лица о ком је реч. Уједињено Краљевство је интервенисало у овом предмету против Италије, додуше без успеха, у покушају да убеди ЕСЉП да промени став који је заузео у предмету Чахал. Велико веће је једногласно закључило да је забрана изручења апсолутна ако постоји стварна опасност од тога да ће лице бити изложено поступању које је апсолутно забрањено. Штавише, након изрицања пресуде у предмету Сади, потребно је размотрити „практичну примену“ дипломатских уверавања како би постојала „довољна јемства да ће подносилац представке бити заштићен од опасности од поступања забрањеног Конвенцијом“. „Значај који треба придавати уверавањима земље пријема у сваком случају зависи од околности које у дато време преовлађују.“