Увод

„Па има ли веће, болније боли, но очинску груду,
завичај напустити?

– Еурипид, Електра

Дефиниција и статус избеглице у међународном праву описани су комплексном мрежом националних и регионалних прописа, као и међународног права, а пре свега Конвенцијом Уједињених нација о статусу избеглица из 1951. године, као и Протоколом о статусу избеглица из 1967. године, које је ратификовало више од 140 земаља.

Међутим, како Конвенција из 1951. године не садржи било какве процедуралне одредбе, остваривање релевантних права гарантованих избеглицама, а која су садржана у Конвенцији, остављено је националном законодавству за даљу разраду.

У контексту Европске уније, директиве које се односе на азил, као део правних тековина у области азила и заштите избеглица, примењују се као стандарди и захтевају преношење у национално законодавство које се односи на заштиту избеглица. Стога се ослањање на национални оквир азила чини као најадекватнији начин да се испита делотворност и правичност процедура азила и могућност појединца да приступи правима и ужива иста, а која стиче по основу избегличког статуса.

Од успостављања националног система азила у Републици Србији, који је обележило усвајање Закона о азилу у новембру 2017. године, чија је примена поцела 1. априла 2008, прошло је десетак година.

Разматрањем броја лица којима је одобрена међународна заштита у Србији и оних који су успешно интегрисани, уочава се да је процес усклађивања с правним тековинама већ увелико у току, док сам систем још није тестиран у значајној мери у односу на примене, признања избегличког статуса и интеграције избеглица, што је био случај и у већини земаља у претприступној фази процеса ЕУ интеграција.

Овај Приручник има за циљ да допринесе синхронизованим напорима међународне заједнице, укључујући и међународне агенције као што су УНХЦР, ИОМ и АИРЕ центар, међународне и ЕУ донаторске заједнице, националне академске заједнице, као и компетентне заједнице невладиних организација које пружају помоћ надлежним државним органима у Србији у настојању да приближе избегличко окружење међународним и регионалним (ЕУ) стандардима.

Приручник треба да послужи као водич и извор референци за међународне и регионалне (ЕУ) стандарде, али уједно и као референца најрелевантније судске праксе за све оне који се баве азилом и заштитом избеглица или су заинтересовани за ова питања.

Идеално би било да се Приручник као такав нађе на столу сваког државног службеника у Србији коме је додељен задатак да разматра захтеве за азил или је на други начин укључен у поступак, чланова судства, академске и НВО заједнице и свих оних који учествују и доприносе стварању повољног амбијента за заштиту избеглица.

Џон Ендру Јанг (John Andrew Young), Шеф службе за заштиту избеглица, УНХЦР Београд