Идеја о оснивању Тренинг центра стара је више од једне деценије, а искристалисала се током редовних годишњих одлазака представника Комесаријата за избеглице и миграције у Санремо, на Институт за хуманитарно право. Реч је о престижном догађају који почетком септембра окупља предаваче са универзитета, агенција, владиног и невладиног сектора, међународних организација, правосуђа, професоре из Женеве и Њујорка, али и представнике региона.
По повратку са једног од тих скупова закључено је да је за Србију од кључног интереса да што већи број професионалаца има прилику да учествује у предавањима и дискусијама водећих експерата, како би се унапредио квалитет интеграције и пружања услуге, посебно остетљивим групама са којима Комесаријат ради. Тако се дошло на идеју да је, уместо да сваке године једна или две особе путују у Италију, далеко јефтиније и сврсисходније „довести Санремо“ у Србију. На овај начин се обезбеђује значајнија подршка за професионалце у Србији, а програми подршке постају доступни колегама у региону. Размена искустава, јачање сарадње, креирање интервенција на основу података, уз вођење најзначајнијих светских, али и регионалних експерата, прави је начин да се унапреди пракса у управљању миграцијама у земљама региона, па и шире.
У јеку мигрантске кризе показало се да је региону потребна оваква врста наставног програма, какав ће се одржавати у Тренинг центру у Пландишту, направљеном у реновираној управној згради „Агробаната“. Осим тога, показало се да је Србија право место за то, јер је прихватљива за различите групе професионалаца у области миграција и азила, како оне из Турске, тако и оне из Западне Европе. Такође, дешавања указују на константу потребу за развојем методологија и организацијом перманентних обука, од оних најелементарнијих, до врло комплексних за израду закона, уредаба и стратегија, али и за поступање у свакој ванредној ситуацији која је изазвана људским деловањем.
Развој Тренинг центра може убрзати укључивање у међународне хуманитарне активност, за шта тренутно Србија нема новца. Он, такође, омогућава да се у међународним оквирима препознају пракса и искуство које је Србија развијала током претходних 30 година у раду са избеблицама, расељеним лицима и мигрантима, а која може бити корисна за друга кризна продручја. То би био озбиљан почетак нечега што би могло да се зове „Сербиан Рефугее Цоунцил“.
Тренинг центар уједно може да буде и сервисни простор у ком би све међународне агенције, а пре свега УН агенције, одржавале своје обуке, али и место за организовање курсева у сарадњи са факултетима, место за обуку студената завршних година студија. На овај начин би се допринело развоју заједнице професионалаца који ће у будућности бити у могућности да пруже квалитетне услуге најугроженијим групама грађана Србије и оних који тренутно бораве у Србији, а уједно доприноси економској ревитализаицији једне мале општине какво је Пландиште.