Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - ОСНОВНИ КУРС > Општи аспекти ЕКЉП > Приказ праксе Европског суда за људска права у области азила

Гебремедин против Француске

Чињенице и одлука

Представку је поднео држављанин Еритреје, који је стигао у Француску и био задржан у међународној зони аеродрома. Управни суд је одбио његов хитан захтев да му се одобри улазак у земљу како би затражио азил. Подносилац представке је поднео представку Европском суду за људска права који је француске власти обавестио у складу са правилом 39. Пословника ЕСЉП (о привременим мерама) да није пожељно да за сада подносиоца представке враћају у Еритреју.

Сходно француском праву, странац је морао да се налази на територији Француске да би поднео захтев за азил. Он такав захтев није могао да поднесе кад стигне на границу, осим ако му претходно није било дозвољено да уђе у земљу. Ако није имао потребне исправе да уђе у земљу, морао је да затражи дозволу за улазак у земљу како би затражио азил. Странац се затим задржавао у „чекаоници“ док власти не размотре да ли је захтев за азил који намерава да поднесе „очигледно неоснован“. Ако су власти сматрале да је захтев „очигледно неоснован“, одбијале су да лицу о ком је реч дозволе да уђе у земљу. Лице се затим аутоматски удаљавало без могућности да претходно поднесе захтев за азил. Премда је лице о ком је реч могло поднети захтев управном суду да укине одлуку министра којом му се одбија дозвола за улазак у земљу, тај захтев није имао суспензивно дејство и није био прописан никакав рок за доношење одлуке о њему.

Суд је утврдио да правни лек који је подносилац представке имао на располагању како би оспорио одлуку којом му се одбија дозвола да уђе у земљу није делотворан јер нема суспензивно дејство. С обзиром на значај члана 3. и неповратни карактер штете која може настати ако се у пракси оствари опасност од мучења или злостављања, чланом 13. се изискује да када држава одлучи да страног држављанина измести у земљу у којој постоји стварни разлог за уверење да се оно може суочити са опасношћу од таквог злостављања, лице о ком је реч мора имати на располагању правни лек са аутоматским суспензивним дејством (правни лек са тим дејством „у пракси“ није довољан). Подносилац представке није имао на располагању такав лек док се налазио у „чекаоници“. Суд је утврдио повреду члана 3. у вези са чланом 13.