Процена ризика: Временско поље дејства

ЕСЉП је утврдио да, према општем правилу, постојање опасности на коју се позива подносилац представке мора бити оцењено првенствено у односу на чињенице које су биле познате или је требало да буду познате високој страни уговорници у време протеривања.^[1] Према томе, у начелу, време протеривања одређује праг обавезе државе која враћа подносиоца да испољи дужну пажњу како би утврдила каква је ситуација у предложеној земљи повратка.

Међутим, када се протеривање одложи и у време кад ЕСЉП разматра тај предмет оно још није спроведено, ЕСЉП у својој пракси прихвата да је релевантно оно време у коме се одвија поступак пред Европским судом,^[2] с обзиром на то да „иако су историјске чињенице занимљиве у тој мери што оне осветљавају актуелну ситуацију и указују на начин на који ће се она вероватно развијати, садашње околности имају одлучујући значај” за утврђивање стварног, конкретног ризика. Према томе, неопходна је целовита и ex-nunc процена зато што се ситуација у одредишној земљи може током времена мењати.^[3] Важно је приметити да је у предметима у којима протеривање још није спроведено, ЕСЉП стао на становиште да је ex-nunc процена неопходна и онда када се ради о наводној повреди члана 3 (апсолутно право), као и онда када се ради о повреди неког права које није апсолутно, као што је члан 8.^[4]

Осим тога, ако релевантне информације постану доступне чак и после датума протеривања ‒ а у интересу прикупљања елемената који су значајни за то да се потврди или оспори оцена коју је висока страна уговорница дала у погледу основаности страхова подносиоца представке^[5] ‒ ЕСЉП је истакао да није спречен [...] да се упозна са информацијама које су релевантне до тог тренутка.^[6]

[1] Saadi v. Italy [Велико веће], представка бр. 37201/06, став 141, Ilias and Ahmed v. Hungary, представка бр. 47287/15, став 105; Muminov v. Russia, представка бр. 42502/06, ставови 91‒92.

[2] Venkadajalasarma v. the Netherlands, представка бр. 58510/00, став 63; Saadi v. Italy [Велико веће], представка бр. 37201/06, став 141.

[3] NА. v. the United Kingdom, представка бр. 25904/07, став 112, Saadi v. Italy [Велико веће], представка бр. 37201/06, став 133; Salah Sheekh v. the Netherlands, представка бр. 1948/04, став 136.

[4] Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције, A. A. v. the United Kingdom, представка бр. 8000/08, став 130.

[5] Између осталог: Cruz Varas and Others v. Sweden, представка бр. 15576/89, став 76.

[6] Ilias and Ahmed v. Hungary, представка бр. 47287/15; Mamatkulov and Askarov v. Turkey [Велико веће], представке бр. 46827/99 и 46951/99, став 69.