Забрана протеривања − процена опасности према ЕКЉП

Већ је речено да за ЕСЉП, да би установио да се у неком предмету ради о повреди члана 3. у контексту одлуке о враћању, „мора бити доказано да постоје снажни разлози за уверење да постоји стварна опасност од поступања које није у складу са чланом 3”.^[1] У том циљу, ЕСЉП мора проценити „услове у земљи пријема у односу на стандарде утврђене у члану 3”. Наиме, у случају враћања и имајући на уму „све околности датог предмета”,^[2] укључујући конкретне околности лица које треба да буде депортовано, мора се доказати да би подносилац представке био изложен злостављању које би досегло „минимални степен озбиљности” који је потребан према члану 3.

[1] Види, између осталог: NА. v. the United Kingdom, представка бр. 25904/07; Mamatkulov and Askarov v. Turkey [Велико веће], представке бр. 46827/99 и 46951/99, став 67.

[2] Hilal v. the United Kingdom, представка бр. 45276/99, став 60.