Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ III - ОСНОВНИ КУРС > Димензија начела забране протеривања у ЕКЉП и у пракси ЕСЉП
Изузеци од захтева да се предоче докази о личним факторима ризика
Иако је опште правило да ЕСЉП разматра сваки предмет појединачно сагледавајући његове конкретне околности, како је то горе дефинисано, могу искрснути неке ситуације у којима је очигледна природа опасности таква да није неопходна процена личних фактора ризика.[1]
То је, на пример, случај када је појединац припадник групе која је подвргнута систематском злостављању.[2] Када постоје наводи о припадништву таквој групи, ЕСЉП заступа становиште да заштита по члану 3. Конвенције ступа на сцену онда када подносилац представке докаже [...] да постоје озбиљни разлози да се верује у то да постоји пракса о којој је реч и да је он заиста припадник те групе.[3] У таквим околностима и ако ти озбиљни разлози постоје, терет доказивања који лежи на подносиоцу представке се ублажава у том смислу да ЕСЉП онда неће инсистирати на томе да подносилац представке докаже да постоје додатне посебне одлике ако би услед настојања да се то докаже, заштита по члану 3. постала илузорна.[4] Према томе, општа ситуација насиља у земљи јесте чинилац који ЕСЉП разматра када одлучује о томе да ли ће бити примерено да се у конкретном предмету траже додатни елементи.[5]
|
Салах Ших против Холандије:[6] Питање да ли постоје озбиљни разлози да се верује да је подносилац представке припадник групе која је подвргнута систематском злостављању решава се у светлу навода самог подносиоца представке и информација о ситуацији у одредишној земљи које се односе на групу о којој је реч. У пресуди у предмету Салах Ших (став 148), поступање према припадницима племена Ашраф у неким деловима Сомалије, као и чињеница да припадништво овог подносиоца представке том племену није ничим оспорено, били су довољни да ЕСЉП на основу њих закључи како би његово протеривање представљало повреду члана 3. |
[1] Ibid.
[2] Ibid., где ЕСЉП цитира пресуде у предметима H. and B. v. the United Kingdom, представке бр. 70073/10 и 44539/11, став 91; Salah Sheekh v. the Netherlands, представка бр. 1948/04.
[3] Saadi v. Italy [Велико веће], представка бр. 37201/06, став 132.
[4] NA. v. the United Kingdom, став 116.
[5] Ibid., и Salah Sheekh v. the Netherlands, представка бр. 1948/04, став 148; Saadi v. Italy [Велико веће], представка бр. 37201/06, ставови 132. и 143.
[6] Salah Sheekh v. the Netherlands, представка бр. 1948/04.
-
IOM
Посетите сајт
-
Министарство правде
Посетите сајт
-
UNICEF
Посетите сајт
-
UNHCR
Посетите сајт
-
КИРС
Посетите сајт