Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - ОСНОВНИ КУРС > Међународни ниво – Женевска конвенција о статусу избеглица из 1951. и Протокол уз њу из 1967. године

Остали фактори

Обавезе држава према избеглицама:

Државе су, између осталог, у обавези да избеглицама омогуће уживање и поштовање њихових бројних социјалних и грађанских права прописаних Женевском конвенцијом. Асимилација и натурализација су прописане чланом 34:

Државе уговорнице омогућиће, у највећој могућој мери, асимилацију и натурализацију избеглица. Оне ће нарочито настојати да убрзају поступак натурализације и да смање, у највећој могућој мери, таксе и трошкове тог поступка.

 

Улога УНХЦР

Државе су такође у обавези да сарађују са Високим комесаром Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) у вршењу његових дужности и да му олакшају дужност надзора над применом одредаба Женевске конвенције.

Постоји неколико смерница о поступцима и критеријумима које треба примењивати приликом утврђивања избегличког статуса. УНХЦР је објавио приручник[1] а даје и савете у Закључцима свог Извршног комитета или у другим смерницама.[2]

 

Надзорно тело

Не постоји ниједно наднационално тело које врши преиспитивање, нарочито судско преиспитивање, националних одлука о примени Женевске конвенције и спровођењу одлука донетих у складу са њом. Стога не постоји правна извесност када је реч о различитим националним одлукама. Не постоји међународно тело/суд којем се могу обратити они којима је одбијен захтев за признање статуса избеглице на националном нивоу са захтевом да преиспита ту одлуку. За разлику од неких других инструмената УН, у Женевској конвенцији није предвиђено факултативно право на појединачну представку неком надзорном комитету. Међутим, смернице о тумачењу Женевске конвенције издају се у облику докумената политике Извршног комитета УНХЦР. Женевска конвенција предмет је тумачења и у међународној јуриспруденцији, као и водећих научних радника који објављују своја мишљења.[3]

 

[1] УНХЦР, Приручник и смернице о поступцима и критеријумима за утврђивање статуса  избеглице сходно Конвенцији о статусу избеглица из 1951. и Протоколу уз њу из 1967. године, од 1. јануара 1992.

[2] Види, на пример, документ политике УНХЦР Оквир политике и стратегија спровођења: Улога УНХЦР у подршци унапређеном међуагенцијском одговору на заштиту интерно расељених лица (UNHCR Policy Document ‘Policy Framework and Implementation Strategy: UNHCR's role in support of an enhanced inter-agency response to the protection of internally displaced persons), од 4. јуна 2007.

[3] Види коментар чланова 2-11. и 13-37. Конвенције о статусу избеглица професорке Атле Грал-Мадсен у издању УНХЦР, 1997 (Atle Grahl-Madsen, Commentary оn the Refugee Convention 1951 Articles 2-11, 13-37); Гудвин-Гил, Гај С, и Џејн Мекедам, Избеглица у међународном праву (Goodwin-Gill, Guy S, and Jane McAdam, The refugee in international law) Oxford University Press, 2007; Хетевеј, Џемс С, Права избеглица по међународном праву (Hathaway, James C, The rights of refugees under international law) Cambridge University Press, 2005; Лаутерпахт, Елиху и Данијел Бетлехем. „Обим и садржина начела забране принудног удаљења: мишљење.“ Заштита избеглица у међународном праву: Глобалне консултације УНХЦР о међународној заштити (Lauterpacht, Elihu, and Daniel Bethlehem, "The scope and content of the principle of non-refoulement: Opinion." Refugee protection in international law: UNHCR's global consultations on international protection) (2003): 87-177.