Акти прогона сходно Женевској конвенцији и актери прогона

И у Женевској конвенцији и у смерницама УНХЦР се „угрожавање живота или слободе“ утврђује у односу на пет основа наведених у дефиницији избеглице а који представљају недвосмислене облике прогона. Међутим и друге тешке повреде људских права^[1] могу задовољити критеријуме из дефиниције, у зависности од тежине тих повреда и конкретних околности предмета.

Прогон може постојати и само због једног јединог акта прогона довољно озбиљног да сам по себи изазове страх или због комбинованог дејства „разних мера које саме по себи не представљају прогон“ када се посматрају понаособ или у комбинацији са „другим негативним факторима“.^[2]

Прогон може представљати последицу аката како државних органа, тако и делова становништва“ (недржавних актера) које власти свесно толеришу или у погледу којих власти одбијају или нису кадре да пруже делотворну заштиту.^[3]

Следећа дела у одређеним околностима могу представљати прогон:

• Дискриминација – Не представљају сва дела која карактерише различито поступање дискриминацију која се по својој природи може сматрати прогоном. Може се сматрати да дискриминација представља прогон само када разлика у поступању „доводи до битно негативних последица по лице о ком је реч“.^[4] Основи су јачи када су акти дискриминације бројни, а у обзир се узима њихово кумулативно дејство.^[5]
• Кажњавање – Санкције и казне које представљају последицу уобичајених противправних дела обично не представљају прогон.^[6] Постоје, међутим, битни изузеци (а) ако се казна сама по себи може сматрати „претераном“;^[7] (б) ако је казна заснована на карактеристикама подносиоца захтева из пет основа Женевске конвенције;^[8] (в) ако је казна прописана законима који су у супротности са људским правима; (г) ако се закон примењује дискриминаторно.^[9]
• Клаузуле о искључењу – Нека су кривична дела, међутим, толико тешка да може доћи до активирања клаузуле о изузећу избеглице која их изврши (подробније о томе ниже у тексту).^[10]

У тексту који следи се подробно анализира пет основа прогона, при чему треба имати у виду да у једном случају може постојати више разлога за прогон и да може доћи до преклапања елемената ових основа.^[11] 

Такође је битно напоменути да је у сврху доделе избегличког статуса важно и да се тражилац азила идентификује са једном или више карактеристика у темељу пет основа и да га актери прогона препознају као део групе која се због тих карактеристика налази на мети прогона, без обзира на то да ли је такво идентификовање оправдано.

[1] Ibid., став 51.

[2] Ibid., став 53. (нпр. са општом атмосфером несигурности у земљи порекла).

[3] Ibid., став 65.

[4] Ibid., став 54. (нпр. „озбиљна ограничења права на стицање средстава за живот, исповедање вероисповести или приступ редовном школовању“).

[5] Ibid.

[6] Ibid., став 55.

[7] Ibid., став 57.

[8] Ibid., став 57.

[9] Ibid., став 59.

[10] Ibid., став 58.

[11] Ibid., став 67.