Политичко мишљење

Коначно, када је реч о прогону неког лица по основу његовог политичког мишљења, потребно је поновити нека од разматрања у вези са осталим основима прогона. Конкретно, чињеница да неко лице има другачије политичко мишљење од већине која влада земљом сама по себи не представља разлог за прогон.^[1] Тражилац азила мора да има или се мора сматрати да има политичко мишљење које власти не толеришу, а власти морају бити упознате са његовим мишљењем. УНХЦР је констатовао да узрочно-последична веза између политичког мишљења и аката прогона није увек непосредна, односно да лице обично не бива непосредно санкционисано због својих политичких мишљења, већ пре због „наводних кривичних дела против структура на власти“ или других дела,^[2] те је од одлучујућег значаја да се акти прогона које је тражилац азила претрпео могу повезати са његовим политичким ставовима.^[3] Потребно је напоменути да је у неким случајевима, када се сматра да су уверења лица о ком је реч довољно снажна, могуће извести закључак да оно има оправдан страх од прогона чак иако још увек није дошло ни до каквог прогона, али се разумно може претпоставити да би до њега ускоро могло доћи.^[4]

Прогон због политичког мишљења или политички мотивисаних дела: када прогон сходно овом основу има облик кривичног гоњења, мора се утврдити да ли се лице гони због кажњивог дела које је политички мотивисано и да ли је очекивана казна у складу са законима земље,^[5] у ком случају лице које им подлеже нема право на заштиту сходно Женевској конвенцији. Међутим, ситуација у којој се гоњење или оптуживање лица користи као „изговор за кажњавање преступника због његовог политичког мишљења или изражавања“ или у којој постоји опасност да ће казна бити „претерана или произвољна“ може представљати прогон.^[6]

[1] УНХЦР, Приручник и смернице о критеријумима за утврђивање статуса избеглице, став 80.

[2] Ibid., став 81.

[3] Ibid., став 81.

[4] Ibid., став 82.

[5] Ibid., став 84.

[6] Ibid., став 85.