Вера

Прогон по основу вере обухвата акте предузете у циљу да се неком лицу повреди или отежа коришћење права на слободу мишљења, савести или вероисповести, укључујући слободу да промени веру и слободу да јавно или приватно испољава веру учењем, практиковањем, обредима и придржавањем.^[1] Од важности је и чињеница да се сматра да ово право обухвата слободу човека да има или одбије да има било који облик теистичких, нетеистичких или атеистичких уверења.^[2] Прогон из верских разлога може попримити различите облике:

• Забрана припадности верској заједници, богослужења на јавним местима или приватно, веронауке;^[3]
• Озбиљне мере дискриминације везане за исповедање одређене вероисповести или припадност верској заједници;^[4]
• Право на слободу вероисповести и приговор савести.^[5]

Као што је већ поменуто у погледу расе, (стварна или наводна) припадност некој вероисповести није сама по себи довољна да би оправдала тврдњу о прогону ако није поткрепљена другим елементима, осим у околностима када су проблеми са којима се одређена верска група суочава такви да се закључак о прогону може извести без потребе доказивања додатних елемената. 

У смерницама УНХЦР о религијски утемељеним захтевима се вера у смислу Женевске конвенције дефинише троструко, као веровање (укључујући неверовање), као идентитет и као начин живота.^[6] Док је вера као веровање описана горе у тексту, вера као идентитет се у ширем смислу описује као припадност или поистовећивање са заједницом  која поштује или је повезана заједничким уверењима, ритуалима, традицијом, етничком припадношћу, националношћу или пореклом.^[7] Коначно, манифестације вере као „начина живота“ подразумевају ношење препознатљиве одеће и поштовање одређених верских обичаја, као што су верски празници или захтеви везани за исхрану.^[8]

Као што је поменуто на почетку овог одељка, искреност верских осећања или практиковања о којима је реч нису од одлучујућег значаја док год се тражилац азила налази у опасности јер их актер прогона приписује тражиоцу азила.^[9] Сходно томе, с процесне тачке гледишта и под условом да је потоње у питању, од тражиоца азила се не може неизоставно очекивати да ишта зна или схвата у погледу дате вере.^[10]

Род и верски обичаји:^[11] када су некој групи, на пример женама, у складу са неком вероисповешћу додељене одређене улоге или наметнута правила понашања, а њихово непоштовање подлеже казни, ово може представљати доказ да нека жена има неприхватљива верска уверења без обзира на то шта она заправо верује.^[12]

[1] Ibid., став 71.

[2] Хетавеј, Џемс К, Избеглице и азил (Hathaway, James C. Refugees and asylum) (2012), стр. 187.

[3] Ibid., став 72.

[4] Ibid., став 72.

[5] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 6: религијски утемељени захтеви сходно члану 1. А. став 2. Конвенције из 1951. године и/или Протокола о статусу избеглица из 1967. године  (Guidelines on International protection No. 6: Religion-Based Refugee Claims under Art. 1A(2) of the 1951 Convention and/or the 1967 Protocol relating to the Status of Refugees), 28. април 2004, HCR/GIP/04/06, ст. 25, доступно на: http://www.unhcr.rs/media/Religijski%20utemeljeni%20zahtevi%20za%20izbeglicki%20status%20prema%20clan.

[6]  Ibid., став 5.

[7]  Ibid., став 7.

[8]  Ibid., став 8.

[9]  Ibid., став 9.

[10]  Ibid., став 9.

[11] Ibid., став 24: Пракса везана за род обухвата: правила о облачењу, ограничавање кретања, штетне традиционалне обичаје или неједнако или дискриминаторно поступање […] У неким земљама се младе девојке заветују у име вере на традиционалне ропске дужности или пружање сексуалних услуга свештенству или другим мушкарцима [бивајући] присиљене на малолетнички брак, кажњаване за „нечасна“ дела у име вере, или подвргаване присилном гениталном сакаћењу из верских разлога […] У неким заједницама се жене још увек идентификују као „вештице“, те се спаљују или каменују на смрт […] поред тога, појединци могу бити прогоњени због свог брака или односа са неким ко је припадник друге вере.  

[12] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 1: Прогањање везано за полну одређеност у контексту члана 1. A. став 2. Конвенције о статусу избеглица из 1951. године и/или њеног Протокола из 1967. године (Guidelines on International protection No. 1: Gender-Related Persecution Within the Context of Art. 1A(2) of the 1951 Convention and/or its 1967 Protocol Relating to the Status of Refugees), од 7. маја 2002, HCR/GIP/02/01, ст.  25, доступно на: http://www.unhcr.rs/media/Proganjanje%20vezano%20za%20polnu%20odredjenost%20u%20kontekstu%20clana%201A(.pdf.