Припадност одређеној друштвеној групи

Сматра се да овај основ прогона важи у случају људи сличног порекла, навика или друштвеног статуса […] који деле неку заједничку карактеристику, а да то није опасност од прогона, или  које друштво сматра групом. Широки дијапазон субјеката који се посредством ове дефиниције могу идентификовати довео је до тога да је најподложнији широком тумачењу, како од стране академске заједнице, тако и у међународној и судској пракси.

Род, сексуална оријентација и припадност одређеној друштвеној групи: Опис карактеристика заједничких некој групи као урођених, непроменљивих или на неки други начин фундаменталних за нечији идентитет, свест или уживање људских права^[1] је у овој категорији довео до подношења захтева због прогона по основу сексуалне оријентације, идентитета или рода. Услед изворног приступа у Конвенцији, неповољни положај жена и хомосексуалаца у неким контекстима заправо није био препознат.^[2] Премда род и сексуална оријентација не представљају самостални основ за тражење азила, прихвата се да они могу мотивисати одређене акте прогона. Све веће прихватање ових чинилаца као основа за прогон подстакнуто је квалификовањем дела као што је сексуално насиље … као тешких повреда љуских права које представљају прогон.^[3] У светлу дефиниције друштвене групе у смислу Женевске конвенције, која се, између осталог, ослања на карактеристике које су по својој природи „фундаменталне/урођене“, сматра се да прогон по основу рода/питања везаних за пол потпада под  окриље прогона друштвене групе.^[4]

[1] УНХЦР,  Смернице о међународној заштити бр. 1: Прогањање везано за полну одређеност у контексту члана 1. A. став 2. Конвенције о статусу избеглица из 1951. године и/или њеног Протокола из 1967. године, од 7. маја 2002, HCR/GIP/02/01, став 29,  доступне на:

http://www.unhcr.rs/media/Proganjanje%20vezano%20za%20polnu%20odredjenost%20u%20kontekstu%20clana%201A(.pdf.

[2] Ibid., став 5.

[3] Ibid., став 9.

[4] Ibid., став 30.