Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - НАПРЕДНИ КУРС > Законитости и непроизвољност притвора према ЕКЉП > Непроизвољност > Примереност услова притвора према ЕКЉП

Притвор као понижавајуће поступање

Као што је размотрено у претходном приручнику, мера притвора се може наћи у пољу дејства једне или више тачака члана 3. на основу нивоа тежине и врсте дејства које притвор има на лице о коме је реч. С обзиром на то како утиче на људско достојанство и квалитет живота појединца, притвор тражилаца азила често се сврстава у категорију „понижавајућег” поступања.

 

У том смислу, ЕСЉП разматра последице објективних околности, укључујући: дужину притвора, крајњи недостатак простора у затворској ћелији,[1] немогућност приступа вежбању на отвореном, природном светлу или ваздуху, недоступност вентилације, неадекватност система за грејање…, у вези с тим да ли је мера притвора (лишења слободе) примерена конкретним околностима лица о коме је реч.

 

У предмету С. Д. против Грчке, ЕСЉП је засновао свој закључак о притвору подносиоца представке на чињеници да је он био принуђен да борави у монтажном објекту два месеца без [могућности приступа] спољном свету, без могућности да телефонира, без чисте постељине и с недовољном количином средстава за хигијену[2] и на томе да је он шест дана био притворен у ограниченом простору, без … места за одмор, спавајући на прљавим душецима и без могућности да слободно оде у тоалет.[3]

 

Слично томе, у предмету A. A. против Грчке,[4] ЕСЉП је установио да постоји несклад између услова пренатрпаности и лоше хигијене и ниског степена чистоће објеката намењених тражиоцима азила и услова утврђених у члану 3. Слични закључци могу се наћи у предметима М. С. С. и Табеш против Грчке.[5]

 

Изводи из предмета у којима је ЕСЉП оценио да су материјални услови притвора миграната и тражилаца азила „неприхватљиви”

 

o    Услови који подривају достојанство и добробит притвореника

У предмету М. С. С. против Грчке (како је то цитирано у Пресуди у предмету Хлаифија), тежина околности је утврђена с обзиром на чињеницу да су притвореници били принуђени да пију воду из тоалета; […] није било довољно вентилације и у ћелијама је било неподношљиво вруће; приступ притвореника тоалетима био је битно ограничен и морали су да мокре у пластичне флаше; није било сапуна ни тоалет папира ни у једном сектору; санитарне просторије су биле прљаве и нису имале врата; притвореницима је било онемогућено да вежбају напољу, на отвореном. У предмету A. A. против Грчке (Представка бр. 12186/08, ставови 57−65), чистоћа и хигијенски услови су били ужасни, […] купатила су била до те мере руинирана и неодржавана да се практично нису могла користити и […] притвореници су морали да спавају у прљавштини и међу бубама.

 

Остали услови којима могу бити прекршена права притвореника по Конвенцији обухватају (како је то наведено у Пресуди у предмету Хлаифија:

·           Непроветреност и недостатак светлости (Тоређани и други против Италије/Тorreggiani/, представке бр. 43517/09, 46882/09, 55400/09 и друге, став 69);

·           Ограничен приступ вежбању на отвореном (Иштван Габор Ковач против Мађарске/István Gábor Kovács, Представка бр. 15707/10 став 26);

·           Потпуно непостојање приватности у ћелији (Ховоселов против Русије, Представка бр. 66460/01, ставови 32. и 40−43).

 

o    Превелик број људи у просторији

У предмету М. С. С. против Грчке, на простору од 110 квадратних метара [држано је] 145 притвореника; постојала је само по једна постеља на 14−17 људи. Према судској пракси ЕСЉП, таква претрпаност сама по себи може отворити питања по члану 3. Конвенције. У разним предметима против Русије констатовано је да иако се према стандардима CPT сматра да је пожељан простор за скупне ћелије четири квадратна метра по притворенику, лични простор који је био на располагању подносиоцима представке у релевантним предметима био је мањи од три квадратна метра по једном човеку (Пресуда у предмету Хлаифија, у којој су цитирани предмети Кадикис против Летоније, Представка бр. 62393/00, став 55; Андреј Фролов против Русије/Andrey Frolov/, Представка бр. 205/02, ставови 47−49; Кантирев против Русије/Kantyrev/, Представка бр. 37213/02, ставови 50−51 од 21. јуна 2007; Сулејмановић против Италије, Представка бр. 22635/03, став 43, између осталих).

Према томе, ЕСЉП сматра да „простор од три квадратна метра подне површине по једном притворенику” представља минимални простор који се може дозволити у „скупним спаваоницама” (Хлаифија, став 166, где је цитирана Пресуда у предмету Мурсич, ставови 110 и 114).

 

[1] Aden Ahmed v. Malta, представка бр. 55352/12, став 87.

[2] S. D. v. Greece, Представка бр. 53541/07, ставови 49. до 54.

[3] Ibid., став 222.

[4] A. A. v. Greece, Представка бр. 12186/08, ставови 57−65.

[5] Tabesh v. Greece, Представка бр. 8256/07, ставови 38− 44.