Непроизвољност

Веома је важно то што је за захтев да мера буде законита везан услов да она такође не буде произвољна. Док се законитост мере првенствено заснива на поштовању слова закона, њена непроизвољност зависи од сложеног низа чинилаца које није увек a priori могућно идентификовати. У својој судској пракси ЕСЉП је утврдио услове које притвор мора да испуни да се не би сматрао произвољним: Он мора бити спроведен у доброј вери, [ ] мора бити тесно повезан са основом за притвор на који се Држава позива, место и услови притвора морају бити одговарајући и дужина притвора не сме прекорачити ону која је разумно потребна за дату сврху (С. K. против Русије, Представка бр. 52722/15, Сади против Уједињеног Краљевства [Велико веће], Представка бр. 13229/03, став 74, Рустамов против Русије, Представка бр. 11209/10, став 150, између осталих извора).

Тај спектар захтева, који нису строго везани за правни термин који се за притвор користи у унутрашњем праву, већ су усредсређени на његове суштинске аспекте, спречава државе да тврде како су испуниле своје обавезе и одговорности по Конвенцији самим тим што у свом унутрашњем праву имају правну одредбу којом се уређује питање имиграционог притвора.

Различити аспекти значаја за то да се обезбеди заштита од произвољности − нарочито услови притвора и његова дужина − биће ближе размотрени у даљем тексту.