Потреба да се мере прихвата прилагоде индивидуалним околностима тражилаца азила

У предмету Тарахел против Швајцарске,^[1] ЕСЉП је констатовао да стање италијанског система прихвата тражилаца азила, иако […] није упоредиво са ситуацијом у Грчкој […] у предмету М. С. С.” (став 121) није такво да се могу потпуно отклонити сумње у погледу адекватности објеката прилагођених за породице с децом. За такав закључак ЕСЉП одлучујуће је било то што италијанска држава није могла да пружи индивидуална уверавања да би подносиоцима представке да су били трансферисани из Швајцарске, били понуђени услови који су прилагођени узрасту мале деце, као и да би било поштовано начело спајања породица. Стога, иако није досегла ниво неусклађености с Конвенцијом који је упоредив са оним у предмету М. С. С. (системски недостаци), ситуација у Италији ипак није примерена за задовољење повећаних потреба тих подносилаца представке − породица са шесторо мале деце.

Веома је важно што се у тој пресуди разјашњава да чињеница да „структура и општа ситуација аранжмана прихвата у Италији не може […] деловати као препрека за измештање свих тражилаца азила у ту земљу^[2] (тест М. С. С.) није коначна индикација да је нека земља подобна да прими тражиоце азила, већ тај стандард мора бити проверен у вези са индивидуалном проценом индивидуалних околности лица на која се та мера односи.

У специфичном контексту притвора тражилаца азила, неадекватни животни услови тражилаца азила и миграната у притвору подједнако могу отворити питања по основу члана 3. Конвенције.^[3] Како би проценио ту адекватност, ЕСЉП је придао значај једном броју елемената, укључујући следеће:

1. Место које се користи за притвор: где се налази задржано лице (на аеродрому, у полицијској ћелији, у затвору);
2. Карактеристике објеката: …величина простора; да ли га појединац дели с другима и с колико других лица; доступност и приступачност санитарног чвора и просторија за прање; вентилација и приступ свежем ваздуху; приступ спољном свету; да ли притвореници болују од неких болести и имају ли приступ медицинским објектима.^[4] То може обухватити и недостатак постеља (види став 105. Пресуде у предмету З. А. и други против Русије, Представка бр. 61411/15 − чека се пресуда Великог већа).
3. Доступност алтернативних мера које немају толико изражен елемент принуде

[1] Tarakhel v. Switzerland, [Велико веће], Пресуда од 4. новембра 2014, Представка бр. 29217/12.

[2]M. S. S. v Belgium and Greece [Велико веће], Представка бр. 30696/09, став 115.

[3] M. S. S. v Belgium and Greece [Велико веће], Представка бр. 30696/09.

[4] Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције (Handbook on European law relating to asylum, borders and immigration), јун 2013, ISBN 978-92-9239-105-8 (FRA), стр. 167, доступно на: http://www.refworld.org/docid/51b6eb394.html – где се цитира предмет Sharifi and others v. Italy and Greece, представка бр. 16643/09 – ту је више од стотину људи делило два тоалета, а лица која су боравила у истим просторијама морала су да спавају на заједничким душецима или на поду. ЕСЉП је посебно указао на поплављене тоалете, слабу вентилацију и опште нездраво окружење.