Законитости и непроизвољност притвора према ЕКЉП

У претходном одељку испитали смо разлоге на основу којих државе могу да посегну за мером имиграционог притвора и идентификовали смо две ситуације у којима је притвор допуштен према члану 5. став 1. тачка (ф), тј. притвор у циљу спречавања недозвољеног уласка и притвор у циљу извршења одлуке о враћању. Усклађеност с наведеним циљевима је предуслов да би одлука о миграционом притвору по члану 5. став 1. тачка ф била у складу са ЕКЉП, али то није једини услов који мора бити задовољен. Као што ћемо испитати у наредним одељцима, да не би представљао повреду права притвореника, притвор по члану 5. мора бити законит, непроизвољан и мора понудити одговарајућа процесна јемства и правне лекове који ће лицу које је притворено омогућити да оспори одлуку о том притвору.

Сагласно члану 5. став 1. Конвенције, који утврђује захтев за законитост притвора и прописује да лишење слободе не само да мора бити извршено по једном од дозвољених основа већ оно исто тако мора бити у складу са поступком који је законом прописан. Прецизно тумачење делокруга и значења те одредбе било је у средишту је разних предмета о којима је ЕСЉП одлучивао, па је могуће идентификовати нека основна начела у решавању тог питања.