Примереност услова притвора према ЕКЉП

Поред члана 5. став 1. тачка ф, притвор миграната и тражилаца азила може отворити питања и по другим тачкама којима се забрањује лишење слободе, као и по другим члановима ЕКЉП. Материјални услови у којима се држе мигранти који су лишени слободе из једног од горе описаних разлога имају важну улогу у том смислу. Неадекватност тих услова може, сама по себи, представљати повреду члана 3. Неадекватни услови притвора такође могу дисквалификовати меру што значи да она престаје да буде „законита” и непроизвољна према члану 5. став 1.

ЕСЉП начелно утврђује да државе морају обезбедити да лице буде притворено у условима који су у складу с поштовањем људског достојанства, да начин и метод извршења те мере нису такви да је лице подвргнуто мучењу или тешкоћама чији интензитет превазилази онај неизбежни ниво патње који је својствен притвору и да се, узимајући у обзир практичне захтеве које поставља заточење, на одговарајући начин води рачуна о здравственом стању и добробити тог лица (став 105, З. А. и други против Русије, предмет тренутно у поступку пред Великим већем).

Када је реч о тражиоцима азила и другим рањивим мигрантима, важност адекватних услова притвора/прихвата додатно је појачана тиме што припадају „посебно угроженој и рањивој групи становништва, којој је потребна нарочита заштита”.

Дужност да се обезбеде достојанствени услови прихвата ЕСЉП је анализирао у једном броју случајева.^[1] У предмету М. С. С. против Белгије и Грчке, који је послужио као стандард за судску праксу ЕСЉП у свим „Даблинским предметима”, подносилац представке се жалио да је због намерног чињења или нечињења грчких власти био остављен у стању потпуне немаштине и није могао да задовољи ни своје најосновније потребе.

Услови притвора у неким објектима могу због тога што нису адекватно пројектовани, па сами по себи могу бити такви да се њима крше права подносиоца представке. На пример, ЕСЉП је описао транзитне зоне на аеродромима, које су, по општем уверењу, суштински непогодне за дуготрајно задржавање, као просторије које су „по дефиницији лоше опремљене” у том смислу, јер у њима нема ни „тако основне опреме, као што су лежајеви, тушеви и кухиња”. (Види став 107. Пресуде у предмету З. А. и други против Русије, Представка бр. 61411/15, предмет тренутно у поступку пред Великим већем).

[1] N. v. the UK [Велико веће], Представка бр. 26565/05; Tabesh v. Greece, Представка бр. 8256/07; Louled Massoud v. Malta, Представка бр. 24340/08; Rahimi v. Greece, Представка бр. 8687/08; I.M. v. France, Представка бр. 9152/09; Samsam Mohammed Hussein and Others v. the Netherlands and Italy, Представка бр. 27725/10; Shari and Others v. Italy and Greece, Представка бр. 16643/09; Tarakhel v. Switzerland [Велико веће], Представка бр. 29217/12.