Материјални докази

Ако оставимо по страни наводе подносиоца представке као елементе које ЕСЉП узима у обзир када процењује да ли ће се то лице суочити с ризицима ако буде трансферисано у земљу у коју лице треба да буде враћено, ЕСЉП у својој процени узима у обзир и сазнања која стиче на основу објективних информација које могу да поткрепе или да побију верзију подносиоца представке.

Према установљеном начелу у судској пракси ЕСЉП, постојање извештаја и других докумената веродостојних и ауторитативних невладиних организација и других међународних организација, тела УН или других земаља чланица посебно је важно за ово питање.

То је ЕСЉП изричито саопштио у Пресуди у предмету Ф. Г. против Шведске, став 113, где је навео да држава мора извршити процену притужбе лица на које се односи решење о враћању на адекватан и довољан начин уз подршку домаћих материјала и материјала који воде порекло из других поузданих и објективних извора, као што су, на пример, друге високе стране уговорнице, као и оне које нису приступиле Конвенцији, агенција Уједињених нација и угледне невладине организације.

Постојање конзистентних и честих извештаја у којима се поткрепљују тврдње и наводи подносилаца представке јесте нешто на шта се ЕСЉП редовно ослања и када се ради о предметима везаним за СТЗ и када се ради о предметима који се односе на повратак по „Даблинској уредби” (види М. С. С. против Белгије и Грчке, Представка бр. 30696/09, став 353; Т. И. против Уједињеног Краљевства, Представка бр. 43844/98, Одлука о прихватљивости, стр. 16; Тарахел против Швајцарске, Представка бр. 29217/12, став 57).