Одговарајући рокови

Кључни елемент који доприноси делотворности једног правног лека има везе с могућношћу тог правног лека да хитно, без одлагања, произведе одређено дејство. У наведеном предмету Де Суза Рибеиро, став 82, брзина самог поступка по правном леку и захтев да тај правни лек функционише у разумној мери хитно такође је повезана с његовом делотворношћу, будући да прекомерно трајање може подрити одговарајућу природу правног лека.^[1]

Слично томе, прекомерно кратак рок такође може умањити могућност подносиоца представке да ефикасно изнесе своје захтеве и тврдње. Тако је, на пример, у предмету Џабари против Турске, ЕСЉП оценио да се „аутоматска и механичка примена” рока од пет дана за подношење захтева за азил мора сматрати нечим што је у потпуној супротности са заштитом основне вредности утврђене у члану 3. Конвенције (став 40).

Та тема такође отвара и питање да ли убрзани/хитни поступци могу представљати повреду члана 13. када је о том аспекту реч (о том питању већ је било говора у одељку 2.3.4 овог поглавља).

У својој Пресуди у предмету И. М. против Француске, која је представљена раније у овом тексту, ЕСЉП је резимирао многе од горе наведених аспеката, наглашавајући да делотворност жалбе зависи од захтева у погледу квалитета, брзине и суспензивног дејства саме жалбе, пре свега имајући у виду важност коју ЕСЉП придаје члану 3. и неповратној природи штете која ће вероватно бити нанета ако се у пракси оствари опасност од мучења или злостављања.

[1] Савет Европе, програм HELP, Курс – Азил и ЕКЉП, где се цитира предмет De Souza Ribeiro v France, Представка бр. 22689/07; такође и M. S. S. v Belgium and Greece, Представка бр. 30696/09, став 292.