Процена ризика еx nunc и ex tunc

Као што је објашњено, према судској пракси ЕСЉП подносилац представке који се притужује на повреду права по члану 2. или 3. мора предочити одговарајуће доказе у том смислу, осим ако је ситуација опасности на коју он указује добро позната па се од власти очекује да помоћу елемената прибављених propriо motu потврде да постоји ризик уколико он буде враћен.

Када добију потребне информације, власти морају проценити да ли постоји опасна ситуација на коју подносилац представке указује. У том смислу пресудан значај има временски опсег надзора и анализе коју власти спроводе. Често се може догодити да спољни догађаји у земљи порекла или земљи у коју лице треба да буде враћено или промене у вези с личним околностима самог подносиоца представке имају одлучујући утицај када се утврђује да ли постоји ризик ако то лице буде враћено.

Циљ сваког правног оспоравања потенцијално штетне одлуке о враћању јесте обустављање враћања и спречавање потенцијално негативних последица за подносиоца представке. Стога је пресудно важно да власти буду свесне колико је битно да изврше ex nunc процену случаја лица на које се односи решење о враћању (које улаже жалбу). Процена ex nunc у суштини захтева да власти размотре околности самог тог лица и услове у земљи у коју лице треба да буде враћено  у коју лице треба да буде враћено у тренутку када враћање треба да буде извршено, што значи да треба да размотре све што се догађало у каснијим фазама.

Као што је већ поменуто, елементи који се разматрају у сврху ex nunc процене могу обухватити и промене у личним околностима лица на које се односи решење о враћању и догађаје у земљи у коју лице треба да буде враћено.

На пример, у предмету Ф. Г. против Шведске, ЕСЉП је разматрао случај једног тражиоца азила муслиманске вероисповести који се преобратио у хришћанство за време свог боравка у Шведској. Тај догађај је оцењен као битан за нову процену његових околности.