Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - НАПРЕДНИ КУРС > Шта представља незаконит притвор миграната и тражилаца азила у смислу ЕКЉП > Врсте притвора > Притвор ради спречавања неовлашћеног уласка и притвор ради процене статуса странаца > Притвор у Транзитним зонама

Задржавање у наменски изграђеним транзитним зонама на државној граници

С обзиром да се миграциони токови све више одвијају копненим путевима, посебно „балканском рутом”, све више се користе транзитне зоне и центри формирани на копненим границама државе.^[1]

 

Транзитне зоне успостављене између Мађарске и Србије у том смислу су привукле много критика. Мађарска је основала транзитне зоне на граници са Србијом 2015. године, у вези са институционалним увођењем бржих „пограничних” поступака за решавање захтева за азил како би изашла на крај с појачаним мигрантским притисцима на балканској рути. Када буду примљени у транзитне зоне, „тражиоци азила не могу да напусте тај простор […] ако не повуку свој захтев за азил и врате се у Србију”; тако могу бити држани у притвору до 28 дана.^[2] У Извештају организације Global Detention Project наведено је да су у септембру 2015. године формиране нове транзитне зоне на мађарској граници с Хрватском (Беременд и Летење).^[3]

 

Веће ЕСЉП је већ донело одлуку у предмету Илијас и Ахмед против Мађарске, а сада се чека пресуда Великог већа. Ту се ЕСЉП позабавио питањем транзитних зона, конкретно испитујући да ли је у складу с Конвенцијом продужено задржавање тражилаца азила у транзитној зони Реске на граници са Србијом.

 

У предмету Илијас и Ахмед против Мађарске, двојица држављана Бангладеша побегла су из своје земље порекла и стигли у Србију, да би потом провели 23 дана у транзитној зони Реске, из које нису могли да оду даље пут Мађарске. Веће је утврдило да је то што су мађарске власти задржале подносиоце представке у транзитној зони фактички представљало притвор, тј. да су у сваком практичном смислу, ако не и у складу с мађарским унутрашњим правом, они били притворени у транзитној зони. Тај притвор је спроведен без иједне званичне или правне одлуке у том смислу. Стога се притвор подносилаца представке у датом случају не може сматрати „законитим” у смислу члана 5. став 1. С друге стране, то такође значи да, пошто није постојала званична одлука, подносиоци представке нису имали материјалну могућност да оспоре свој притвор и самим тим је био прекршен захтев према члану 5. став 4. − да лица која су лишена слободе имају право да покрену поступак у коме ће суд хитно испитати законитост тог чина.     Више о предмету Илијас и Ахмед против Мађарске види у одељцима „Законитост притвора” и „Услови притвора”

 

[1] За преглед постојећих транзитних зона на аеродромима, копненим и поморским границама које се тренутно користе види: https://www.globaldetentionproject.org/c-search?search=transit+zones

[2] Види: https://www.globaldetentionproject.org/countries/europe/hungary

[3] https://www.globaldetentionproject.org/countries/europe/hungary