Притвор ради спречавања неовлашћеног уласка и притвор ради процене статуса странаца

Притвор који је одређен да би се спречио незаконит улазак странаца на територију државе изричито се дозвољава државама као начин на који могу да остваре своје право на контролу миграција. Сагласно ЕКЉП, та могућност је утврђена чланом 5. став 1. тачка ф, који допушта да се притворе странци како би се спречио њихов „неовлашћен улазак у земљу”.

Иста могућност је предвиђена и релевантним инструментима права ЕУ,^[1] укључујући Законик о шенгенским границама,^[2] о којима је било говора у претходном поглављу. Када је реч о тражиоцима азила, члан 8. став 3. тачка ц Директиве о условима прихвата утврђује да подносиоци захтева за азил могу бити притворени „да би се у контексту поступка донела одлука о њиховом праву да уђу на територију државе”.

С обзиром на околности у којима се тражиоци азила/мигранти притварају и да њихов притвор уобичајено кратко траје, они се непосредно по доласку, осим у већ формиране притворске и прихватне центре, често, између осталог,  смештају у међународне транзитне зоне на аеродромима, наменски изграђене транзитне зоне на државним границама и у полицијске станице, између осталог, поред већ формираних притворских и прихватних центара. Такође, мигранти који пристижу морским путем све чешће се задржавају на бродовима који их превозе − и тако се спречавају да се искрцају на копно.

Сагласно судској пракси ЕСЉП, притвор по члану 5. став 1. тачка ф може бити одређен тражиоцима азила (види Саади против Уједињеног Краљевства, став 64). У смислу Конвенције, прихваћено је да се „дотле док држава не ʼизда дозволуʼ за улазак у земљу, сваки улазак сматра ʼнедозвољенимʼ”. Појам неовлашћеног (недозвољеног) уласка тумачи се широко према судској пракси Суда и превазилази случајеве у којима странац активно покушава да заобиђе сва ограничења. Стога се ова одредба спроводи и када је странац о коме је реч тражилац азила − који се властима одмах по доласку представи и изрази своју жељу да „овлашћено уђе у земљу”. Та околност не искључује тражиоце азила из делокруга члана 5. став 1. тачка ф (Саади, став 65).

[1] Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције ‒ издање за 2014, стр. 150.

[2] УРЕДБА (ЕЗ) бр. 562/2006 ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА И САВЕТА од 15. марта 2006, којом се успоставља Законик Заједнице о правилима којима се уређује кретање особа преко граница (Законик о шенгенским границама), допуњен и замењен Уредбом (ЕУ) 2016/399 Европског парламента и Савета од 9. марта 2016. о Законику Уније о правилима којима се уређује кретање лица преко граница (Законик о шенгенским границама).