Члан 13 (право на делотворни правни лек)

Чланом 13. је зајемчено право на делотворни правни лек за сваку доказиву повреду јемстава из ЕКЉП. Овај члан није самосталан те се мора разматрати у вези са наводном повредом једног или више чланова ЕКЉП. Суд је у контексту азила разматрао одређене карактеристике правних лекова које тражиоци азила треба да имају на располагању када је испитивао делотворност оних правних средстава која су им била доступна, између осталог, како би оспоравали одлуке о лишењу слободе или протеривању или се жалили на негативну одлуку о њиховом захтеву за азил коју су сматрали погрешном. У контексту протеривања због којег би се суочили са стварном опасношћу да ће им бити нанета штета, прописани правни лек мора имати аутоматско суспензивно дејство, како би се спречило наношење ненадокнадиве штете лицу које се враћа. Мора постојати делотворна могућност преиспитивања одлуке о принудном удаљењу пре но што се она спроведе. Види, на пример, приказ пресуде у предмету Гебремедин против Француске у одељку о пракси ЕСЉП.

На крају је потребно напоменути да члан 6. ЕКЉП, којим се установљава право на правично суђење, не важи у оспоравању ових одлука, јер се оне не односе ни на кривичне оптужбе ни на грађанска права.