Забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања из члана 3. представља питање којем ЕСЉП стално придаје пажњу приликом разматрања предмета везаних за миграције и азил. Суд у својој пракси често разматра повреде овог члана које проистичу из одлуке да се странац протера, врати или да му се не дозволи улазак у земљу како на граници, тако и на отвореном мору, и утврђује одговорност државе уговорнице која странца враћа, а у неким случајевима и државе у коју се враћа, када је и она потписница ЕКЉП и тужена. Важно је напоменути да, поред случајева враћања странаца, до повреде члана 3. у области миграција и азила такође може, између осталог, доћи због материјалних услова живота које су странци принуђени да трпе, услова лишења слободе или прихвата у објектима за мигранте. С обзиром на огроман значај заштите зајемчене чланом 3. и обимну праксу ЕСЉП о том питању, у Поглављу II овог е-ресурса су подробно приказане кључне пресуде и питања која се отварају у складу са овом одредбом.