Примена концепта сигурне треће земље

Одредбом члана 33. став 1. тачка 6. Закона о азилу прописано је да ће Канцеларија за азил одбацити захтев за азил без његовог мериторног испитивања, ако утврди да је лице које тражи азил дошло из државе у којој не би било изложено прогону, мучењу или понижавајућем поступку, осим ако се докаже супротно. Сагласно члану 33. став 2. Закона, пре доношења решења којим одбацује захтев за азил, Канцеларија за азил ће испитати странца о свим околностима које искључују разлоге за одбацивање захтева за азил из става 1. овог члана.

Мада не прецизира о којим се конкретно гаранцијама ради, Уставни суд Србије је у Одлуци Уж-1286/2012 истакао да:

„Током азилног поступка тражиоцу азила морају бити пружене довољне гаранције да у државама у којима је боравио на путу до Републике Србије неће бити изложен ризику од мучења, деградирајућег или нечовечног поступања и да ће његов захтев за азил бити размотрен у поступку који је у складу са законом и међународним уговором.“^[1]

[1] Уставни суд Србије, Уж-1286/2012, одлука од 29. марта 2012, "Службени гласник РС", бр. 42/2012.