Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Члан 3. ЕКЉП (Забрана мучења, нечовечног или понижавајућег поступања) – применa у Републици Србији

Услови пријема и боравка тражилаца азила и миграната у Србији

Странци који по оцени граничне полиције не испуњавају услове за улазак у Републику Србију смештају се у посебне транзитне просторије на аеродрому, где могу боравити од неколико дана до неколико недеља. Ове просторије нису погодне за дужи боравак. Странац који изрази намеру да тражи азил смешта се у један од пет центара за тражиоце азила који се налазе у Бањи Ковиљачи, Боговађи, Крњачи, Тутину и Сјеници.

 

Центри за азил налазе се у саставу Комесаријата за избеглице и миграције, као посебне организације, у смислу Закона о државној управи^[1] и Закона о државним службеницима.^[2]  Средства за финансирање центара за азил обезбеђују се из буџета Републике Србије.

 

Пријем нових корисника центра врши се радним данима, у радно време центра, односно од 8.30 до 16.30 часова. Смештај се врши уз поштовање начела недискриминације, јединства породице, родне равноправности и бриге о лицима са посебним потребама, у складу са Законом о азилу и могућностима конкретног центра. У центар не могу бити смештена лица којима је потребна помоћ и нега другог лица, која имају психичких проблема, којима је потребна редовна дијализа и друга лица којима је потребна здравствена заштита одговарајуће установе, а која се не може пружити у центру.

 

Приликом пријема у центар за азил, сви тражиоци азила се здравствено прегледају на начин утврђен Правилником о здравственим прегледима лица која траже азил приликом пријема у центар за азил.^[3] Здравствени преглед обавља лекар у надлежном дому здравља, оном који је основан за територију на којој се налази центар. По обављеном прегледу, лекар издаје одговарајућу потврду о прегледу и здравственом стању лица, а може издати и упут за другу здравствену установу, уколико је то потребно ради обављања других прегледа и анализа. Запослени у центру су дужни да прате здравствено стање лица која траже азил и евентуалну појаву болести и обољења пријаве надлежном лекару.

 

Боравак у центру регулисан је Правилником о кућном реду у Центру за азил,^[4] којим се дефинишу правила понашања лица која траже азил, као и остала питања од значаја за функционисање центара. У центру за азил се поред смештаја обезбеђују и одећа, обућа, исхрана, новчана помоћ и други услови. Активности у центру се одвијају од 6.00 до 22.00 часа, а у летњем периоду до 23.00 часа. Посете су дозвољене сваког дана од 10.00 до 12.00 часова и од 14.00 до 16.30 часова. Током боравка у центру, тражиоци азила могу слободно да се крећу ван центра, али им је за одсуствовање које је дуже од 24 сата потребно одобрење Канцеларије за азил.

 

 

Закон о азилу

 

  Члан 39 (право на боравак у Републици Србији, смештај и основне животне услове)

 

„За време трајања поступка лице које тражи азил има право да борави у Републици Србији и за то време, уколико је потребно, има право на смештај у Центру за азил.

У Центру за азил лицима која траже азил обезбеђују се поред смештаја основни животни услови: одећа, храна, новчана помоћ и други услови, у складу са посебним прописима и начелима поступка за азил.“

 

Услови у овим центрима су генерално оцењени као задовољавајући, иако се центри у Тутину и Сјеници оцењују као лошији, јер се налазе у хладним деловима земље, што отежава задовољење основних животних потреба тражилаца азила у зимском периоду. Уочено је и да квалитет смештаја и спровођење прописа није уједначено у свим центрима, што у великој мери зависи од величине центра. Такође, током 2015. и 2016. године, дошло је до преоптерећности смештајних капацитета центара, али је у другој половини 2016. и током 2017. године овај проблем у великој мери разрешен.^[5]

 

Тражиоци азила могу боравити и у приватном смештају, уколико имају средстава да бораве у њему. Ипак, у том случају, они морају добити дозволу од Канцеларије за азил и обавестити је о свакој промени адресе.^[6]

 

Након избијања мигрантске кризе 2015. године надлежни органи почели су са отварањем прихватно-транзитних центара намењених за привремени смештај и пружање помоћи мигрантима, који нису предвиђени за дуготрајни боравак.^[7]

 

Коначно, лице може бити смештено и у Прихватилишту за странце, на основу члана 3. став 1. тачка 11. Закона о странцима. У питању је објекат за смештај странаца којима није дозвољен улазак у земљу или којима је изречено протеривање или удаљење из земље, али их није могуће тако удаљити и којима је, у складу са законом, одређен боравак под појачаним полицијским надзором. Сходно члану 52. Закона о азилу, ограничење кретања странца спроводи се одређивањем боравка у Прихватилишту за странце под појачаним полицијским надзором или забраном напуштања Центра за азил, одређене адресе, односно одређеног подручја. Ова мера ограничења слободе кретања може бити изречена из следећих разлога (члан 51. Закона о азилу):

• ради утврђивања идентитета лица;
• ради обезбеђивања присуства странца у поступку азила, у случају када се основано може претпоставити да је захтев поднет у циљу избегавања депортације, или кад без присуства странца није могуће утврдити друге битне чињенице на којима је захтев за азил основан; или
• ради заштите безбедности земље и јавног поретка у складу са законом.

 

[1] „Службени гласник РСˮ, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, и 99/2014.

[2] „Службени гласник РСˮ, бр. 79/2005, 81/2005 - испр., 83/2005 - испр., 64/2007, 67/2007 - испр., 116/2008, 104/2009, 99/2014 и 94/2017.

[3] „Службени гласник РСˮ, бр. 93/2008.

[4] „Службени гласник РСˮ, бр. 31/2008. 

[5] Београдски центар за људска права, Услови у центрима за азил (Србија) (Conditions in asylum centres (Serbia)),  ; Саопштење за штампу Делегације Европске уније у РС, „Нови објекат за смештај миграната у Центру за азил у Тутину“, доступан на www.europa.rs, као и подаци УНХЦР доступни на unhcr.rs.

[6] Информације о азилу за Србију, Београдски центар за људска права, Врсте смештаја (Asylum Information for Serbia, Belgrade Centre for Human Rights, Types of Accommodation).

[7] Види податке УНХЦР, и Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији, 2016, доступно на: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2017/03/Pravo-na-azil-u-Republici-Srbiji-2016-FINAL-za-stampu.pdf.