Апсолутни карактер забране мучења

На основу члана 202. Устава Републике Србије, којим се дозвољава дерогација људских права у случају проглашења ванредног или ратног стања, такво одступање није могуће у погледу чланова 25. и 28. Другим речима, ова права су апсолутно заштићена. Међутим, такав статус није дат и члану 39. Устава којим се прописује забрана протеривања, иако се посредно може извући закључак да је такав карактер дат признањем апсолутног карактера члану 25. Устава, којим се забрањује мучење. Код релативних права, односно права подложних ограничењу, Устав прописује да мере одступања не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла.

Устав Републике Србије

Члан 202 (дерогација људских права)

„По проглашењу ванредног или ратног стања, дозвољена су одступања од људских и мањинских права зајемчених Уставом, и то само у обиму у којем је то неопходно.

Мере одступања не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла.

Мере одступања од људских и мањинских права престају да важе престанком ванредног или ратног стања.

Мере одступања ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених чл. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. и 78. Устава.“