Неформална враћања ваздушним путем/чартер-летовима

Султани против Француске

Напомена: овај предмет је подробније анализиран у одељку овог поглавља које се односи конкретно на азил [унети хајперлинк ка СТР. ****]

Након што је стигао у Француску и поднео захтев за азил, подносилац представке (авганистански држављанин) ухапшен је у Паризу заједно с другим авганистанским држављанима. Он тврди да је француска полиција спровела циљано хапшење на основу држављанства лица лишених слободе, у настојању да организује „групни лет” за њихову депортацију. Истог дана издат је налог да подносилац представке буде пребачен у Авганистан, а поред тог налога је донето и решење о административном притвору. Пошто се подносилац представке обратио Европском суду, у његову корист је одређена привремена мера сагласно правилу 39. Пословника ЕСЉП, тако да се он није нашао на групном лету из Француске за Авганистан 20. децембра.

Француска је тврдила да је коришћење посебних летова за транспорт одређеног броја странаца у њихове земље порекла засновано на практичним разлозима и да се то не може анализирати као пракса колективног протеривања у смислу Протокола број 4. Према тврдњи Државе, увођење таквих летова је неопходно зато што је веома тешко прибавити карте на стандардним летовима за одређене дестинације, посебно када је реч о летовима у земље за које постоји мали број редовних линија с француских аеродрома.

Подносилац представке је, с друге стране, тврдио да је ухапшен истог дана и на истом месту с другим авганистанским држављанима у циљаној акцији хапшења на основу њиховог држављанства, а све у намери да се организује „групни лет” у Авганистан. Навео је да у великом броју случајева групни летови представљају пречицу помоћу које Држава махинацијом успева да врати странце у земље у које главне авио-компаније више не желе да слећу из безбедносних разлога, примећујући при том да више нема директних летова за Сомалију, Етиопију и Авганистан. У том смислу, подносилац представке је истакао да, будући да су се заједничке операције враћања странаца (између Француске и Британије у Авганистан) показале прекомерно компликованим и захтевним, полиција се руководила циљевима профитабилности, те да је приликом припреме тих летова и сама била изложена знатном притиску.

ЕСЉП је поново нагласио да се колективна протеривања морају протумачити као мере којима се приморавају странци као група да напусте земљу, осим онда када се протеривања спроводе на основу разумног и објективног разматрања конкретног случаја сваког појединог странца који је члан те групе. Према томе, ако се сваком лицу о коме је реч омогући да надлежним органима изнесе индивидуалну аргументацију против свог протеривања, као што је био случај са овим подносиоцем представке, онда чињеница да је неколико странаца добило сличне одлуке или да путује у истој групи због практичних разлога не доводи сама по себи до закључка да је ту реч о колективном протеривању.

Према томе, у овом предмету је разјашњено да најрелевантнији фактор који се узима у обзир када се утврђује да ли се догодила повреда члана 4. Протокола број 4. није метод протеривања, већ да ли су размотрене све индивидуалне околности.

Међутим, овом пресудом није искључена могућност да коришћење чартер-лета како би се на тај начин протерали странци може представљати повреду члана 4. Протокола број 4. у другачијим околностима и ако индивидуалне околности подносилаца представке нису узете у обзир.