Неформално враћање с границе

У предмету Шарифи и други против Италије и Грчке ЕСЉП је применио исти приступ за који се определио у предмету Хирши, у ситуацији која је подразумевала да је погранична полиција непосредно и неформално вратила с границе 47 миграната који тек што су стигли у једну италијанску луку из Грчке, одбацујући примедбу коју је изнела Држава да члан 4. Протокола бр. 4. није применљив на случајеве у којима је одбијен покушај лица која су ту незаконито стигла да уђу на националну територију. ЕСЉП није сматрао да је потребно да утврђује да ли су подносиоци представке враћени након што су стигли на италијанску територију или пре тога, будући да је члан 4. Протокола број 4. применљив и у једној и у другој ситуацији.

На почетку је потребно напоменути да, за разлику од осталих одредаба у основном тексту Конвенције, извршивост оних одредаба које су утврђене протоколима уз Конвенцију зависи од тога да ли је земља која је потписала релевантни протокол исти и ратификовала. Када је конкретно реч о Протоколу бр. 4, иако га је Уједињено Краљевство потписало 1963, а Турска 1992. године, ниједна од тих двеју земаља тај протокол није ратификовала. Ни Грчка ни Швајцарска нису ни потписале ни ратификовале Протокол број 4. То је посебно проблематично зато што су се, као што смо видели у претходним одељцима, на све наведене земље − у различитом степену − односиле разне пресуде ЕСЉП којима су осуђене њихова политика и пракса у области миграција и азила. Тиме што су одлучиле да се не обавежу Протоколом, те земље су покушале да се заштите од могућности да пред конвенцијским органима буду сматране одговорнима за понашање које је забрањено тим делом Конвенције. Све остале земље које су високе стране уговорнице ЕКЉП потписале су и ратификовале Протокол број 4. уз Конвенцију, и он је у односу на те земље ступио на снагу.

Међутим, иако нису ратификовале Протокол, мора се подсетити да су Уједињено Краљевство, Грчка, Швајцарска и Турска дужне да поштују међународно право и одредбе које оно садржи против колективног протеривања (види увод у ово поглавље). Као државама чланицама ЕУ, Уједињеном Краљевству и Грчкој је конкретно забрањено да спроводе колективна протеривања странаца у ситуацијама које су уређене правом ЕУ (као што је азил) већ самим чланом 19. Повеље ЕУ о основним правима, који се непосредно подудара са чланом 4. Протокола број 4. уз ЕКЉП.