Препреке за уживање породичног живота другде- приступ ЕСЉП који се развија

У кључном предмету Гул против Швајцарске (Представка бр. 23218/94), подносилац представке, турски држављанин, избегао је из земље да би потражио азил у Швајцарској, остављајући за собом у Турској супругу и двоје деце. Његов захтев за азил био је заснован на чињеници да је он Курд и у етничком смислу, и у смислу политичке афилијације. После извесног времена, супруга подносиоца представке, која је иначе боловала од епилепсије, доживела је тешку повреду за коју није било адекватног лечења у Турској, па се придружила подносиоцу захтева у Швајцарској. Када је пребачена у Швајцарску, хоспитализована је „као хитан случај”, а услед повреде коју је претрпела, остала је без два прста, који су морали да буду ампутирани. Убрзо потом жена подносиоца представке родила је њихово треће дете.

 Иако је захтев за азил подносиоца представке био одбијен уз образложење да нема довољно елемената који би поткрепили његову тврдњу о индивидуалним ризицима од прогона у Турској, полиција је посаветовала тај брачни пар да затраже дозволу боравка по хуманитарном основу, на темељу чињенице да је подносиочева жена болесна и тога што он већ дуго борави у земљи; полиција је оценила да за такав захтев постоје услови.

Након што је добио хуманитарну визу за њих двоје, подносилац представке је покушао да затражи да им се у Швајцарској придружи и њихово двоје деце (из Турске); тај захтев је, међутим, одбијен уз образложење да породица не испуњава потребна мерила за то, као и да подносилац представке нема довољно средстава којима би могао да их издржава и да је једно дете већ постало пунолетно. И остали покушаји које је подносилац представке уложио да би добио дозволу за спајање породице с млађим дететом, који је у том тренутку имао осам година, нису били успешни.

Резоновање и закључци: ЕСЉП је у својој пресуди изнео став да је одвајање од породице суштински представљало резултат чињенице да је подносилац представке побегао из Турске како би потражио азил у Швајцарској, мада у томе није имао успеха. Подносилац представке и његова супруга боравили су у земљи на основу жениног лошег здравственог стања, што им је обезбедило право на дозволу боравка из хуманитарних разлога. Насупрот томе, подносилац представке је добровољно посетио малолетног сина у Турској, и то је потврдило да за њега у Турској нема опасности од прогона. Статус супруге подносиоца представке се такође током времена развијао и она му се такође придружила у једној од његових посета Турској. То, по мишљењу ЕСЉП, указује на то да њене потребе више нису биле хитне по својој природи и да је могла да добије одговарајућу негу у Турској. Из свега наведеног, у комбинацији с језичким и културним везама које дете тог брачног пара има у Турској и чињеницом да оно нема таквих веза у Швајцарској допринело је оправданости закључка о томе да домаће власти нису прекршиле члан 8. када су одбиле захтев подносиоца представке за спајање породице.