Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ III - НАПРЕДНИ КУРС > Општа начела на којима почива право на спајање породице у међународном и регионалном праву људских права

Општа начела заштите права на спајање породица избеглица

Будући да су миграциона кретања подстакнута хуманитарним разлозима, укључујући опасности од прогона или озбиљног страдања у земљи порекла, бекство тражилаца азила је често непредвидљиво и хаотично, па њихово путовање практично не садржи елемент „добровољности”. Услед принудне природе њиховог кретања и опасности тог путовања често је неизбежно раздвајање избегличких породица. Тражиоци азила не сносе одговорност за своје изборе када је реч о одредишту пута, што додатно појачава њихове потребе за заштитом у смислу спајања породица и, насупрот ономе што се често догађа у другим миграционим контекстима о којима ће касније бити више речи – они, по правилу, немају никакву контролу над околностима које их доводе у такву ситуацију.[1] У својим давнашњим смерницама, УНХЦР све горе наведено изричито признаје[2]истичући да раздвајање избегличких породица, које често проистиче из околности њиховог бекства, неминовно изазива тешкоће, а понекад има и трагичне последице и може створити озбиљне препреке за интеграцију избеглица у нову домовину. Када је реч о ризицима које собом може да носи дуготрајна раздвојеност породица, УНХЦР захтева да питања јединства породица добију приоритет у раној фази свих операција које се односе на избеглице.[3]

 

Сви ти разлози навели су УНХЦР да идентификује низ „практичних тешкоћа” које често искрсавају на путу спајања избегличких породица како би помогао државама да донесу одговарајуће мере помоћу којих се оне могу ваљано ухватити у коштац с тим препрекама и исправити неповољан положај избеглица (став 9).[4]

 

Неки заједнички сценарији карактеристични за раздвајање избегличких породица:

  1. Један део породице је стигао у земљу сталног настањења, док је остатак породице […] још увек у земљи порекла [….];
  2. Један део породице се налази у земљи у којој имају привремени азил – што значи да још нису стално настањени – док остатак породице још увек борави у земљи порекла […];
  3. Један део породице је стигао у земљу сталног настањења, док други део породице још борави у земљи привременог азила […];
  4. Чланови исте породице стигли су у различите земље у којима имају привремени азил [или у](e) […] Различите делове исте земље у којој имају привремени азил […]
  5. Чланови породице се налазе у различитим земљама трајног настањења.

 

Да би се превазишле горе наведене тешкоће, УНХЦР препоручује државама[5] да, између осталог, промовишу либералне политике и поступке пријема у земљама азила,[6] као и – где год је то могуће – да исти правни статус и повластице које ужива избеглица одобре и члану или члановима његове породице. О посебној заштити коју УНХЦР предвиђа за избегличку децу, било да она имају или немају пратњу одраслих, говорићемо у посебном одељку.

 

Када је реч о процесним јемствима, с обзиром на специфичне одлике избегличког путовања и тешкоће којима је оно бременито, УНХЦР препоручује државама да олакшају спајање избегличких породица тако што ће се:

  • Уздржати од тога да непостојање примарних документационих доказа за званични статус брака или за родитељство деце представља препреку само по себи;[7]
  • Избегавати „непотребна кашњења” у прихвату чланова породица;
  • Олакшати доношење специјалних мера помоћи како би се ублажиле економске и стамбене тешкоће у земљи азила.

 

[1] Слично томе у Mugenzi v France, став 53, и Tuquabo-Tekle and Others, став 47.

[2] УНХЦР, СМЕРНИЦЕ О СПАЈАЊУ ИЗБЕГЛИЧКИХ ПОРОДИЦА (јул 1983) (UNHCR GUIDELINES ON REUNIFICATION OF REFUGEE FAMILIES), на: http://www.unhcr.org/3bd0378f4.pdf

[3] Бр. 88 (L) – 1999 – Закључак о заштити избегличке породице.

[4] Ibid.

[5] Закључак Извршног комитета УНХЦР бр. 24, став 10.

[6] Закључак Извршног комитета УНХЦР бр. 24, став 10.

[7] Извршни комитет УНХЦР – Закључак бр. 24, став 6.