Задржавање на бродовима

У предмету Хлаифија и други против Италије, ЕСЉП је разматрао у којој је мери задржавање азиланата на два брода укотвљена у Палерму, на којима се налазило 190, односно 150 људи, било у складу са чланом 5. Та мера је наложена и спроведена у склопу извршења одлуке да им се забрани улазак на територију државе. Сваки подносилац представке у датом случају био је шест, односно осам дана затворен на броду.

Подносиоци представке у датом предмету, иначе држављани Туниса, првобитно су били смештени у привремени прихватни центар да би тек потом били пребачени на бродове, а ЕСЉП је стао на становиште да се бродови […] према наводима саме државе, морају сматрати „природним продужетком прихватног центра”.

Када је реч о конкретним ограничењима која су одређена подносиоцима представке, у спису предмета нема доказа који би могли да укажу на то да су подносиоци представке могли да напусте бродове, чак нема доказа ни да су ти бродови стајали укотвљени у луци у Палерму (став 69), а притом је оцењено да дужина поступања није безначајна (став 70).

У предмету Медведјев против Француске/Medvedyev/ (Представка бр. 3394/03), ЕСЉП је разматрао повреду члана 5. ставови 1. и 3. коју су наводно извршиле француске власти тиме што су подносиоце представке задржале на мору и што су их са закашњењем извеле пред суд. Подносиоци представке су били на камбоџанском броду када су их пресреле француске власти због сумње да кријумчаре дрогу. Лица која су се налазила на броду задржана су на њему 13 дана, док нису стигли у једну француску луку. Велико веће је у предмету Медведјев закључило да су подносиоци представке били у надлежности Француске и установило је повреду члана 5. став 1. Осим тога, Велико веће је нагласило потребу да се појединцима признају права и јемства која су заштићена Конвенцијом због тога што „посебна природа поморског окружења, на коју се у датом случају позива држава, не значи да је то подручје ван закона, тј. не значи да ту бродске посаде нису покривене ниједним правним системом који би могао да им обезбеди уживање права и јемстава заштићених Конвенцијом, којом су се државе обавезале да та права и слободе јемче свакоме у својој надлежности, ишта више него што може да обезбеди склониште починиоцима” (став 81).

Даље у тексту овај предмет ће бити размотрен из угла услова притвора.