Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Ситуације у којима може бити прекршено право тражиоца азила на приступ терирорији државе ради тражења заштите и легитимност таквих кршења сагласно правним инструментима ЕКЉП и праву ЕУ > Неформално удаљење (push-back) с границе (на конпну, у ваздуху и на мору) и забрана уласка > ЕКЉП

Забрана искрцавања

У скоријем предмету Кебе и други против Украјине (Представка бр. 12552/12), ЕСЉП се поново позабавио људско-правним аспектом одлуке да се странцима који имају декларисане потребе за међународном заштитом забрани да се искрцају. У том предмету, подносиоцима представке је дозвољено да се на крају састану са својим адвокатом, у присуству граничара, и обавештени су о томе какав је поступак за тражење азила у Украјини [став 20] и они су фактички изразили своју намеру да поднесу захтев за азил и почели су да попуњавају одговарајуће формуларе. Међутим, у том случају захтев за азил су одбили сами граничари уз образложење да украјинске власти нису дужне да их приме и да су ти захтеви, будући да се тражиоци азила налазе на страном броду, морали бити предати капетану брода. Услед тога је адвокат замољен да напусти брод, а подносиоцима представке било је забрањено да се искрцају. У својој процени ЕСЉП је узео у обзир специјалистичке међународне инструменте који постоје за то питање, укључујући Конвенцију УН о праву мора, из 1982. (UNCLOS), Конвенцију Међународне поморске организације, Конвенцију о унапређењу међународног поморског саобраћаја (Fal), из 1965. године, као и Смернице УНХЦР о тражиоцима азила који су слепи путници (став 52), у којој се, између осталог, утврђује да страни бродови у лукама не могу одобрити азил на броду локалним или страним бегунцима […] Другачије речено, начело екстратериторијалности не примењује се у овој ситуацији и стога се може тврдити да тражиоца азила који је слепи путник треба, у смислу међународне заштите, сматрати лицем које се налази на територији државе чија је лука.

 

У закључку можемо рећи да је очигледно како прву и можда најтежу препреку за подносиоце захтева за међународну заштиту представља приступ територији, што је често предуслов за приступ поступцима за одлучивање о азилу. Предмет Наас и други против Белгије/Nahhas/ (Представка бр. 3599/18), који је тренутно у разматрању пред Великим већем ЕСЉП, отвара питање да ли државе могу у неким околностима имати обавезу да појединцу издају визу која ће му омогућити да уђе на њихову територију ради подношења захтева за међународну заштиту. Параметри приступа територији се непрестано развијају, што ћемо видети и из наредних поглавља.