Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Ситуације у којима може бити прекршено право тражиоца азила на приступ терирорији државе ради тражења заштите и легитимност таквих кршења сагласно правним инструментима ЕКЉП и праву ЕУ > Неформално удаљење (push-back) с границе (на конпну, у ваздуху и на мору) и забрана уласка > ЕКЉП

Неформално удаљење с копнених граница

У предмету Н. Д. и Н. Т. против Шпаније, ЕСЉП је разматрао неформално враћање подносилаца представке с граничне ограде између Марока и шпанске енклаве Мелиље 2014. године. ЕСЉП је испитивао да ли је Шпанија тиме што је спречила подносиоце представке да физички ступе на њену територију остваривала своју надлежност и да ли је потпадала под дејство члана 4. Протокола бр. 4. (види Пето поглавље претходног Приручника, „Колективна протеривања”).

 

У предмету Н. Д. и Н. Т. против Шпаније, двојица подносилаца представке била су део групе миграната која је покушала да уђе у Шпанију тако што би се попела преко троструке ограде која дели Мелиљу од Марока. Док су се спуштали низ ограду, подносиоце представке је ухапсила шпанска цивилна гарда (гранична полиција) и вратила их у Мароко, а да претходно није испитала да ли они имају потребу за заштитом и омогућила приступ процесним јемствима, укључујући приступ адвокату или тумачу, преводиоцу.

 

У том случају веће ЕСЉП је установило да је за питање надлежности безначајно то да ли су подносиоци представке формално ступили на шпанско тле јер их је шпанска Цивилна гарда пресрела, физички задржала и вратила у Мароко, чиме је извршила ефективну контролу над њима и утврдило је фактичку надлежност Шпаније у датом питању.^[1] Након што је решио питање надлежности, ЕСЉП је прешао на разматрање тога да ли су у пракси поступци шпанских власти повредили права подносилаца представке, констатујући:

 

• Пропуст да се обезбеди право подносилаца представке да буду обавештени о поступку који је о њима вођен, што је оцењено као одлучујући чинилац за делотворност правних лекова који су им били на располагању.^[2]
• Немогућност приступа преоводиоцу: сматра се да је то знатно подрило конкретан приступ подносилаца представке поступку за азил и/или делотворном правном леку помоћу кога би могли да оспоре одлуку о враћању.^[3]
• Немогућност да делотворно предоче своју ситуацију услед свега горе наведеног.^[4]

 

[1] Треба нагласити да и о овом случају засад постоји само одлука већа, а предмет је у међувремену достављен на разматрање Великом већу ЕСЉП. Рочиште је одржано у септембру 2108. године. Закључци наведени у Пресуди већа у датом предмету постаће правноснажни онда када и Велико веће донесе одлуку, под условом да задржи исте закључке.

[2] N. D. and N. T. v. Spain, представке бр. 8675/15 и бр. 8697/15, став 120.

[3] N. D. and N. T. v. Spain, представке бр. 8675/15 и бр. 8697/15,  став 120.

[4] N. D. and N.T., претходно наведено у целости, став 109.