Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Ситуације у којима може бити прекршено право тражиоца азила на приступ терирорији државе ради тражења заштите и легитимност таквих кршења сагласно правним инструментима ЕКЉП и праву ЕУ > Неформално удаљење (push-back) с границе (на конпну, у ваздуху и на мору) и забрана уласка > ЕКЉП

Забрана уласка путем конфинације

У предмету Хлаифија и други против Италије,[1] ЕСЉП је размотрио поступак ʼускраћивањаʼ уласка уз удаљавање, у складу с којим су подносиоци представке прво били задржани у прихватном центру, а потом пребачени на бродове укотвљене у луци Палермо и враћени у Тунис, а да претходно нису разматране њихове индивидуалне околности.

Да би ускраћивања или забране уласка били у складу са захтевима који су утврђени у Конвенцији, морају бити испуњени одређени услови. ЕСЉП је у својој судској пракси утврдио да је притом посебно важно  следеће:

 

Када је реч о могућности да се побије одлука о забрани уласка на територију неке државе, ЕСЉП је у предмету Хлаифија разматрао такву одлуку и потоње задржавање подносилаца представке, прво у центру за притвор, а потом на бродовима, сагласно члану 5. став 4. Конвенције. Утврђено је начело ЕКЉП по коме одлуке које потенцијално утичу на индивидуална права морају поштовати начело правне сигурности и за њих се мора предочити јасан и доступан правни основ, што подносиоцу представке омогућује да предузме мере против такве одлуке. У том предмету ЕСЉП је уочио да у решењима којима се подносиоцима представке забрањује да уђу на територију државе и на основу којих се они потом држе у заточењу на бродовима у луци Палермо није поменут правни нити фактички основ таквог заточења [Хлаифија, став 97], па је закључио да је била прекршена наведена одредба.

 

У предмету Хлаифија и други против Италије, ЕСЉП је утврдио да је заточење подносилаца представке у трајању од шест и осам дана на два брода на којима је било смештено 190, односно 150 других миграната, било спроведено на темељу одлуке којом се тим лицима забрањује да уђу на територију, што мора отворити одређена питања по Конвенцији. Иако је одбацио тврдњу подносилаца представке да је заточење на броду отворило и питања аутоматске повреде члана 3, ЕСЉП је установио да је у датом случају био прекршен члан 13. сагледан заједно са чланом 3. Конвенције. Он је такође уочио да су недостаци у смислу процесних јемстава, конкретно чињеница да подносиоцима представке нису предочене информације о томе да су лишени слободе [став 95], све њих лишили могућности да помоћу делотворног правног лека оспоре ту меру или да покрену њено преиспитивање.

 

[1] Khlaifia and Others v. Italy [Велико  веће], представка бр. 16483/12.