Забрана уласка путем конфинације

У предмету Хлаифија и други против Италије,^[1] ЕСЉП је размотрио поступак ʼускраћивањаʼ уласка уз удаљавање, у складу с којим су подносиоци представке прво били задржани у прихватном центру, а потом пребачени на бродове укотвљене у луци Палермо и враћени у Тунис, а да претходно нису разматране њихове индивидуалне околности.

Да би ускраћивања или забране уласка били у складу са захтевима који су утврђени у Конвенцији, морају бити испуњени одређени услови. ЕСЉП је у својој судској пракси утврдио да је притом посебно важно  следеће:

Када је реч о могућности да се побије одлука о забрани уласка на територију неке државе, ЕСЉП је у предмету Хлаифија разматрао такву одлуку и потоње задржавање подносилаца представке, прво у центру за притвор, а потом на бродовима, сагласно члану 5. став 4. Конвенције. Утврђено је начело ЕКЉП по коме одлуке које потенцијално утичу на индивидуална права морају поштовати начело правне сигурности и за њих се мора предочити јасан и доступан правни основ, што подносиоцу представке омогућује да предузме мере против такве одлуке. У том предмету ЕСЉП је уочио да у решењима којима се подносиоцима представке забрањује да уђу на територију државе и на основу којих се они потом држе у заточењу на бродовима у луци Палермо није поменут правни нити фактички основ таквог заточења [Хлаифија, став 97], па је закључио да је била прекршена наведена одредба.

[1] Khlaifia and Others v. Italy [Велико  веће], представка бр. 16483/12.