Ризици према члановима 3. и 13. услед непостојања процесних правних лекова помоћу којих би се могло оспорити смештање у транзитну зону или материјални услови које лица морају да трпе у том простору

У својој судској пракси у случајевима у којима се бавио држањем тражилаца азила у транзитним зонама да би се обрадили њихови захтеви пре но што им се омогући да ступе на физичку територију државе, ЕСЉП придаје значајну пажњу примерености процесних јемстава предвиђених унутрашњим правом. Суштински је важно да се тражиоцима азила обезбеди одговарајући приступ информацијама, услугама преводиоца, правним саветима и подршци како би се у потпуности остварила њихова права на приступање заштити. Ако таквих јемстава нема, тражиоци азила су лишени могућности да приступе унутрашњем поступку или да делотворно затраже да се задовоље њихове потребе за заштитом.

У горе наведеном предмету Ријад и Идијаб против Белгије други подносилац представке није добио никакве информације о томе да постоји, функционише и где се налази алтернативни смештај која би за њега био примеренија − центар „ИНАДС” (став 101), чиме су му заправо ускраћене могућности да приступи том центру.

У предмету Илијас и Ахмед против Мађарске, (обрати пажњу, у овом предмету се чека на пресуду Великог већа), ЕСЉП није закључио да је било повреде права када је реч о меритуму представке тих подносилаца на темељу члана 3. (на основу дужине притвора, животних услова и опште непримерености пружених услуга), али је оценио да те тврдње нису очигледно неосноване и да их зато треба помно испитати. ЕСЉП је констатовао да непостојање правног лека у том смислу додатно поткрепљује тврдње подносилаца представке, те је стога пресудио да је био прекршен члан 13. у вези са чланом 3. Стандарде и захтеве да притвор тражилаца азила буде у складу са ЕКЉП и другим међународним инструментима размотрићемо у Другом поглављу.