Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Ситуације у којима може бити прекршено право тражиоца азила на приступ терирорији државе ради тражења заштите и легитимност таквих кршења сагласно правним инструментима ЕКЉП и праву ЕУ > Међународне транзитне зоне > Према ЕКЉП

Питања по основу члана 3.

У предмету Ријад и Идијаб против Белгије (представке бр. 29787/03 и 29810/03), ЕСЉП је разматрао да ли је у складу/ са чланом 3. то што су двојица палестинских тражилаца азила смештена у транзитну зону на Бриселском аеродрому и ту задржана између једне и две недеље, где им нису били обезбеђени правна ни социјална помоћ, […] средства за издржавање, смештај или могућности за прање или спавање […] место на коме би могли да остварују свој приватни живот, […] приступ средствима за комуникацију, […] било каква могућност да затраже да независни екстерни органи преиспитају услове њиховог притвора. Осим тога, њих двојица су у представци навели да су жртве физичког и психолошког злостављања.

Изводећи закључак о повреди члана 3. ЕСЉП је придао значај следећим факторима:

 

1. Саопштени основ за смештај у транзитном простору
   У предмету Ријад и Идијаб против Белгије (представке бр. 29787/03 и 29810/03), ЕСЉП је констатовао чињеницу да је једини разлог због кога су подносиоци представке били смештени у транзитну зону то што нису имали важећу дозволу боравка (став 100) и закључио је да је та чињеница значајна за разматрање начина на који је спроведено решење о притвору.
2.  Дужина боравка
   У предмету Ријад и Идијаб против Белгије (горе) – транзитна зона на Бриселском аеродрому описана је као објекат који је пројектован само за краћи боравак и као таква није била погодно место за држање подносилаца представке у притвору. Суд је сматрао да рок од 10 дана представља стандард прихватљивости дужине боравка, уз опаску да је тај простор потпуно неадекватан за потребе [дужег] боравка (став 104).
3. Материјални услови у транзитном простору
   У предмету Ријад и Идијаб против Белгије (горе наведеном) – оцењено је да су услови у транзитном простору били такви да су код подносилаца представке изазвали осећај усамљености, без икакве могућности да се изађе напоље ради шетње или ради физичке вежбе, без могућности да се организује исхрана или да се ступи у контакт са спољним светом У истом том предмету, животни услови, положај и модалитети задржавања у транзитној зони, како је описано у представкама те двојице подносилаца и у другим поузданим извештајима, послужили су као средство за „вршење психолошког притиска који је требало да подстакне лица у притвору да оду одатле (да се врате)”, (став 88).
4. Понашање надлежних органа
   У предмету Ријад и Идијаб против Белгије (види горе) − власти које су биле надлежне за трансфер подносилаца представке (Канцеларија за странце) нису показале никакву бригу за то да ли они у том простору имају одговарајућу подршку (став 101), нити су ту бригу показали службеници задужени за интерне провере у транзитној зони (став 101).

 

 

У предмету Ријад и Идијаб против Белгије (представке бр. 29787/03 и 29810/03) двојици палестинских избеглица забрањен је улазак у Белгију зато што нису имали визу (ставови 7. и 14). Оба подносиоца представке су изразила потребу за међународном заштитом и затражила су да им се призна статус избеглица, изричито саопштивши да ће ако се врате у Либан, бити изложени опасности. Након тога им је, у складу са унутрашњим правом, наложено да остану у Транзитном центру бр. 127 на Бриселском националном аеродрому (ставови 9. и 15). Захтеви за азил које су подносиоци представке поднели одбијени су, што је потом и потврђено, упркос њиховим покушајима да ту одлуку правно оспоре (ставови 10−12. и 16−17). После боравка у транзитној зони, подносиоци представке су смештени у затворени центар „Мерксплас” до враћања у земљу из које су дошли. ЕСЉП је размотрио да ли су усклађени с Конвенцијом услови у транзитној зони на Бриселском националном аеродрому, које су осудила различита белгијска удружења и сами подносиоци представке; њих двојица су у транзитној зони држани 11, односно 15 дана. Подносиоци представке су се жалили да су, с обзиром на материјалне услове и дужину притвора, тиме што су смештени у Центар, била прекршена њихова права по члановима 3, 5. и 8. ЕКЉП.