Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Ситуације у којима може бити прекршено право тражиоца азила на приступ терирорији државе ради тражења заштите и легитимност таквих кршења сагласно правним инструментима ЕКЉП и праву ЕУ > Међународне транзитне зоне > Према ЕКЉП

Смештај у транзитном простору као притвор према члану 5. ЕКЉП

Задржавање странаца у транзитним зонама, на граничним прелазима или на аеродромима Суд је у више предмета оценио као основ за отварање питања по члану 5. Конвенције. Закључак о томе да ли је право прекршено зависи од материјалних услова и дужине примене мере, од правних лекова доступних за оспоравање ситуације и од субјективних околности лица која се у тој ситуацији налазе. Детаљна процена захтева који се примењују на различите облике притвора и лишења слободе које државе примењују када контролишу миграције биће изнета у Другом поглављу овог приручника.

У предмету Ријад и Идијаб против Белгије (представке бр. 29787/03 и 29810/03), ЕСЉП је установио да је задржавање двојице палестинских тражилаца азила у транзитној зони на Бриселском  аеродрому представљало притвор у смислу члана 5. ЕКЉП (став 98).

 

• C Задржавање у транзитним зонама прихватљиво је само ако је пропраћено механизмима заштите лица о којима је реч и ако се не продужује прекомерно. Ако тих механизама заштите нема, пуко ограничење слободе претвара се у лишење слободе (Ријад и Идијаб против Белгије [представке бр. 29787/03 и 29810/03], став 68; Амур против Француске, став 43).

 

• Апстрактна могућност да подносиоци представке добровољно напусте транзитни простор не може искључити кршење права на слободу (Ријад и Идијаб против Белгије [представке бр. 29787/03 и 29810/03], став 68; Амур против Француске, став 48).

 

• Непружање информација или пружање недовољних/непримерених информација о основама одлуке којом је наређено да подносиоци представке буду задржани у транзитној зони може утицати на легалност примене те мере по Конвенцији.

 

 

У предмету Илијас и Ахмед против Мађарске (Представка бр. 47287/15), ЕСЉП је испитивао прилично другачији контекст, разматрајући транзитне зоне формиране на копненој граници државе, а не међународну транзитну зону на аеродрому. ЕСЉП је изразио свој став о коришћењу транзитних зона као места у којима се обрађују захтеви за азил и испитао је да ли задржавање тражилаца азила на таквим местима може да се сматра притвором у смислу члана 5. став 1, без обзира на то како је то формално окарактерисано сагласно унутрашњем праву.

 

Утврдивши повреду те одредбе, ЕСЉП је констатовао да су суштински услови у транзитној зони били такви да се радило о незаконитом лишењу слободе без обзира како је та мера окарактерисана у унутрашњем праву (став 66).

То је првенствено било условљено тиме што није постојао правни основ саме мере притвора, која није била отелотворена формалном одлуком која има правну снагу, уз одговарајуће образложење, као и тиме што није постојао основ за оправдање, услед чега се појавила опасност од произвољности у поступању власти (став 68).