Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Примена члана 3. у одлукама о протеривању и враћању
Улога индивидуалних околности у одлукама о враћању које отварају питања по члану 3.
Поред материјалних услова система азила у земљи повратка, ЕСЉП приликом разматрања члана 3. придаје одлучујући значај индивидуалним околностима лица на које се односи мера враћања, будући да њихови услови и потребе могу имати једну од пресудних улога у утврђивању постојања опасности коју повратак носи собом или потенцијалне штете која може проистећи из одлуке да лице буде враћено.
ЕСЉП је у предмету Тарахел против Швајцарске додатно разрадио питање околности услед којих може наступити повреда члана 3. у случајевима када су тражиоци азила враћени у другу земљу чланицу Савета Европе према решењу заснованом на Уредби „Даблин III” и заузео је став да процена опасности у случају враћања лица мора бити извршена тако што ће се узети у обзир и материјални услови у систему азила (као у предмету М. С. С.) и конкретне потребе за заштитом које проистичу из индивидуалних околности лица на које се та мера односи. Конкретно, у предмету Тарахел сматрало се да враћање подносилаца представке у Италију представља повреду члана 3. зато што италијански систем азила није био примерен појачаним потребама подносилаца представке за подршком (реч је о породици која има шесторо малолетне деце). У пресуди је јасно наведено да општи тест системских мањкавости не може помоћи да се донесе коначан одговор на питање да ли ту може доћи до повреде члана 3; подједнак значај мора се придати тесту, односно процени индивидуалних околности.
|
Тарахел против Швајцарске НАЧЕЛО: Члан 3. може се применити у случајевима у којима је, иако систем азила у земљи пријема нема системских мањкавости, подносилац представке изложен опасности од злостављања која проистиче из немогућности државе пријема да задовољи индивидуалне потребе тог лица. У том предмету радило се о једном авганистанском пару и шесторо њихове малолетне деце који су у ЕУ стигли преко Италије, а потом отпутовали у Швајцарску. Након што су размотриле породични захтев за азил, швајцарске власти су закључиле да је, сагласно Уредби „Даблин III” (Швајцарска је у обавези да поштује ту уредбу сходно одредбама посебног споразума са ЕУ у овој ствари), Италија била надлежна за разматрање захтева. ЕСЉП је установио да је био прекршен члан 3. када су швајцарске власти одлучиле да врате породицу у Италију сагласно Уредби „Даблин III”, а да претходно нису прибавиле индивидуална јемства италијанских власти да ће се о подносиоцима представке водити рачуна на начин који је примерен узрасту њихове деце и да ће породица остати на окупу. Ова важна пресуда јасно указује на то да рањиви тражиоци азила − посебно породице с малом децом − не могу бити враћени и присиљени да се суоче с потпуном неизвесношћу када је реч о условима који ће их чекати по повратку у земљу пријема. Из ове пресуде се јасно види да се у датом случају не примењује општи тест системских мањкавости, него тест индивидуалне процене свих околности. |
ЕСЉП је, међутим, донео супротан закључак иако је разматрао упоредиве чињенице у пресуди у предмету А. М. Е. против Холандије[1] у коме се такође радило о враћању једног тражиоца азила у Италију. Конкретно, ЕСЉП је ту сматрао да не може донети исти закључак као у предмету Тарахел због битно другачијих околности у којима се налазио сам подносилац представке, способан младић који никога није издржавао и који није имао тако преке потребе.
[1] A. M. E. v. the Netherlands, представка бр. 51428/10.
-
Министарство правде
Посетите сајт
-
IOM
Посетите сајт
-
UNHCR
Посетите сајт
-
КИРС
Посетите сајт
-
UNICEF
Посетите сајт