Примена члана 3. у случајевима „спречавања уласка” миграната којима може бити потребна међународна заштита

Питање „делотворне” контроле коју остварују државни органи имало је и има одлучујућу улогу у оним предметима у којима се разматра ситуација мигранта коме је одбијен захтев за улазак на територију државе (спречен му је улазак − pushed back). У таквим случајевима, за разлику од ситуација у којима се ради о враћању, потенцијални тражилац азила није удаљен, већ је спречен да уопште уђе на територију одређене државе. То подразумева да је мигранту у пракси онемогућено да поднесе захтев за азил и да делотворно користи одговарајуће механизме заштите. Услед тога се лице може наћи у повећаној опасности да буде изложено мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању у држави из које је оно као потенцијални тражилац азила првобитно побегло или из које је безуспешно покушало да уђе. Ситуације спречавања уласка у државу могу се догодити на копненој граници, на мору, као и у међународним транзитним зонама на аеродромима. О том питању ћемо детаљније говорити у Поглављу V овог приручника, у коме ће бити речи о колективном протеривању противно члану 4. Протокола бр. 4, али будући да се та тема отвара и у вези са чланом 3, овде ћемо навести краћи преглед главних одлука из судске праксе у тој области.