Убрзани/приоритетни поступак доделе азила – зависно од домаће дефиниције која се користи – представља процесни пут за решавање захтева за азил у краћем процесном оквиру и, што се често догађа у пракси, уз ограничавање процесних јемстава. Поступци који се одвијају на граници и који су замишљени као испитивање захтева за азил по хитном поступку, по правилу, потпадају под ту дефиницију. Државама је дозвољено да користе такве поступке у одређеним условима, када имају посла са очигледно неоснованим захтевима који се притом понављају или с другим случајевима у којима се темељно испитивање захтева за азил не сматра неопходним.[1] Конкретна хипотеза у којој ће примена убрзаних поступака бити сматрана легитимном у пракси зависи од услова које држава установи у унутрашњем праву. Међутим, ипак постоје неке границе за то.[2]
Посебно је, с обзиром на то да убрзани поступци теже снижавању процесних јемстава – у мери која проистиче из њихових строжих рокова – важно да примена таквих поступака не лиши лице на које се поступак односи у потпуности његовог права на делотворан правни лек.
О овом питању биће више речи када се буду разматрала индивидуална процесна јемства која су наведена у наредним одељцима и којима се ЕСЉП изричито бавио у предмету И. М. против Француске, о коме је такође било речи у одељку 2.3.2 и о коме ће бити још говора.
[1] Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције, стр. 105: Сагласно праву ЕУ, у члану 31. став 8. Директиве о поступцима (доделе) азила побројано је 10 ситуација у којима се може применити убрзани поступак, као што је ситуација када се захтев сматра неоснованим зато што подносилац захтева потиче из сигурне земље порекла или ситуације у којој подносилац захтева одбија да дозволи да му се узму отисци прстију. Иако основна начела и јемства која су утврђена у тој Директиви остају применљива, жалба не мора имати аутоматско суспензивно дејство у том смислу да право на боравак током жалбеног поступка мора бити изричито затражено и/или одобрено за сваки случај понаособ […] У пракси, у убрзаном поступку се могу такође примењивати краћи рокови за подношење жалбе на одлуку о одбијању захтева.
[2] Када се разматра, на пример, нека земља чланица ЕУ, убрзани поступци и поступци на граници уређују се сагласно измењеној Директиви о поступцима доделе азила.