Независни и ригорозни надзор

Када је реч о суштини преиспитивања ситуације у погледу потенцијалног протеривања (као горе), државне власти су такође дужне да испуне појачане процесне обавезе. Конкретно, када се тврди да је прекршен члан 13. у вези са чланом 3. у контексту враћања, процена делотворности правног лека такође зависи од спровођења „независног и ригорозног разматрања и надзора”.^[1]

Квалитет тог надзора зависиће од различитих компонената о којима ћемо подробно говорити у наставку текста. Да бисмо широко указали на то шта ЕСЉП све сматра релевантним када процењује да ли су власти могле на задовољавајући начин испитати у пракси основаност изнетих тврдњи, поново се можемо позвати на предмет Илијас и Ахмед против Мађарске (у коме се чека одлука Великог већа) и у коме су сажети неки од најчешћих процесних пропуста који се догађају када се ради о враћању тражилаца азила у потенцијално опасне ситуације.

У том предмету у ставу 124. ЕСЉП је констатовао да поступак који су примениле мађарске власти „није био примерен да се пружи неопходна заштита од стварне опасности од нечовечног и понижавајућег поступања”. ЕСЉП је ту оцену донео на основу чињенице да је процена безбедности у земљи у коју лице треба да буде враћено била донета на основу схематског позивања на владин списак сигурних трећих земаља […] пренебрегавајући извештаје о тој земљи (country reports) и друге доказе које су предочили подносиоци представке и тиме је на њих пребачено неправично и прекомерно бреме доказивања.

[1] Ibid., 108. и Muminov v. Russia, Представка бр. 42502/06, став 101; Gebremedhin v France, Представка бр. 25389/05, став 66; Jabari v Turkey, Представка бр. 40035/98, став 39.