ЛГБТИ тражиоци азила

Сексуална оријентација се помиње изричито у Закону о азилу и привременој заштити. Прво је забрањено да лице другачије сексуалне оријентације буде изложено дискриминацији током трајања поступка азила у Републици Србији, као и у вези са његовим правима и обавезама (члан 7). Друго, закон изричито признаје да се под одређеном друштвеном групом може сматрати и група која је заснована на заједничким карактеристикама сексуалног опредељења (члан 26. став 2). Значајно, инсистира се на томе да је довољно да су ово претпостављена лична својства, односно није важно да ли тражилац азила заиста и поседује наведене карактеристике које су разлог за прогон, ако му учинилац прогона приписује такве карактеристике.

Закон о странцима изричито гарантује да странац не сме бити принудно удаљен на територију где му прети прогон због његове сексуалне оријентације или родног идентитета (члан 83. став 1).

Канцеларија за азил је још 2013. године доделила уточиште двојици тражилаца азила који су били у истополној заједници.^[1] Приликом доношења одлуке о додели статуса, првостепени орган је посебно узео у обзир извештаје којима се документује да су припадници ЛГБТ популације у Турској изложени правним изазовима и дискриминацији. Утврђено је да постоји распрострањена хомофобична дискриминација, а припадници ЛГБТ се соучавају са узнемиравањем и насиљем од стране својих рођака, комшија, колега, наставника, па чак и припадника полиције, док одговор власти често изостаје или је неадекватан. Посебно је узето у обзир да је дошло до убиства неколико припадника сексуалних мањина, као и чињеница да у Турској нема закона који их штите од дискриминације, а која је изражена у области запошљавања, образовања, становања, здравства, јавног смештаја, кредита и слично. Имајући ово у виду, првостепени орган је утврдио основ за прогон и пронашао да у конкретном случају треба доделити азил у Републици Србији. Значајно је споменути и да је Управни суд недавно разматрао тужбу држављана Кубе који су напустили земљу порекла страхујући од прогона по основу сексуалне оријентације. Управни суд је пресудом поништио одбијајућу одлуку Комисије за азил, и предмет вратио на поновно решавање, образложивши своју одлуку тиме да управни органи, по службеној дужности, треба да утврде све околности и чињенице у складу са изнетим схватањем Суда, а везано за припадност тужилаца одређеној друштвеној групи, те да поново одлуче о њиховом захтеву за азил.^[2]

[1] Решење Одсека за азил, 03/9-4-26-1280/13, од 25.12.2013.

[2] Пресуда Управног суда Републике Србије, 3 У 11867/17 од 7.9.2017. године.