Закон о азилу и привременој заштити посвећује значајан простор родно заснованом насиљу, али га не дефинише. Тако члан 17. Закона о азилу и привременој заштити изричито наводи да се у поступку азила води рачуна о специфичној ситуацији лица којима су потребне посебне процесне или прихватне гаранције попут лица која су ”силована или изложена другим тешким облицима психичког, физичког и других облика родно заснованог нациља.” Закон не даје дефиницију овог појма, па би државни службеници који поступају у области азила требало да се ослоне како на дефиницију из Закона о равноправности полова,[1] тако и на Закон о потврђивању конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.[2]
Закон о равноправности полова дефинише род као ”друштвено успостављене улоге, положаје и статусе жена и мушкараца у јавном и приватном животу, а из којих услед друштвених, културних и историјских разлика проистиче дискриминација заснована на биолошкој припадности одређеном полу” (члан 10. став 1. тач. 2), а родно насиље као ”понашање којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство, или наноси материјална штета лицу, као и озбиљна претња таквим понашањем, које спречава или ограничава неко лице да ужива права и слободе на принципу равноправности полова” (члан 10. став 1. тач. 5). С друге стране, још опсежније дефиниције пружа у члану 3. Закон о потврђивању конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.
Члан 3. Закона о потврђивању конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици:
”Дефиниције
У сврху ове конвенције:
Овим инструментом се, поред психичког и физичког насиља, уређују и други облици родно заснованог насиља: сексуално насиље, укључујући и силовање (члан 36), принудни брак (члан 37), генитално сакаћење жена (члан 38), принудни абортус и принудну стерлизиацију (члан 39), као и сексуално узнемиравање (члан 40). Сва ова дела треба узети у обзир приликом разматрања прогона у вези са родно заснованим насиљем.”
Да би се постигла заштита лица изложених родно заснованом насиљу, Закон уводи и родно сензитивну процедуру. Тако се као једно од основних начела која се морају поштовати током целе азилне процедуре признаје и начело родне равноправности и осетљивости (члан 16). Ово подразумева и да тражитељка азила може захтевати да поднесе захтев за азил и буде саслушана одвојено од своје мушке пратње. Ово је од изузетног значаја јер може омогућити лакшу и бржу идентификацију лица које је изложено родно заснованом насиљу. Такође, први пут се изричито гарантује да тражилац азила има право да преводиоци и тумачи који учествују у поступку азила буду истог пола, као и у случају службеника који долази у физички контaкт са тражиоцем.
Члан 16. Закона о азилу и привременој заштити:
”Одредбе овог закона тумаче се на родно осетљив начин.
Тражиоцу се, на његов захтев, омогућава да поднесе захтев за азил и да га саслуша лице истог пола, односно да буде саслушан уз помоћ преводиоца или тумача истог пола, осим ако то није могуће или је повезано с несразмерним тешкоћама за орган који води поступак азила.
Начело из става 1. овог члана примењује се и без посебног захтева тражиоца приликом претресања, телесних прегледа и других радњи у поступку које подразумевају физички контакт са тражиоцем.
Особе женског пола у пратњи мушкараца које траже азил подносе захтев и дају изјаву одвојено од својих пратилаца.”
Закон у члану 26. прописује разлоге за прогон и, између осталог, изричито признаје да се под друштвеном групом подразумева и група која се заснива на заједничким карактеристикама пола, рода и родног идентитета. Притом, у закону се инсистира на томе да је довољно да су ово претпостављена лична својства, односно није важно да ли тражилац азила заиста и поседује наведене карактеристике које су разлог за прогон, ако му учинилац прогона приписује такве карактеристике. Такође, само дело прогона подразумева нарочито ”физичко или психичко насиље, укључујући сексуално и родно засновано насиље” (члан 28. став 2).
Коначно, закон у члану који се односи на малолетнике без пратње указује да се приликом процене најбољег интереса детета узима у обзир, између осталог, његова/њена заштита и безбедност, а нарочито уколико ”постоји сумња да је малолетно лице ... жртва насиља у породици и других облика родно заснованог насиља” (члан 10. став 2).
Закон о странцима изричито гарантује да странац не сме бити принудно удаљен на територију где му прети прогон због његове припадности одређеној друштвеној групи (члан 83. став 1), а горе је речено да прогон који свој основ има у родно заснованом насиљу може да се подведе под припадност одређеној друштвеној групи.
[1] „Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09.
[2] „Сл. гласник РСˮ, бр. 12/2013.