Деца

Закон о азилу и привременој заштити дефинише малолетника као странца који није навршио 18 година живота (члан 2. став 1. тачка 13). Закон у члану 11. прописује да у поступку азила малолетног лица учествује родитељ или старатељ (изражава намеру да тражи азил у Републици Србији и подноси захтев за азил у име детета). Само изузетно, закон дозвољава малолетном лицу које је старије од 16 година и које је у браку, да самостално учествује у поступку азила (члан 11. став 3).

Закон даље прописује начело заштите најбољег интереса детета. Тако члан 10. став 1. закона налаже да се приликом спровођења најбољег интереса детета поступа у складу са овим начелом. Да би се проценило шта је у најбољем интересу детета, води се рачуна о следећим елементима: 1) добробити детета; 2) социјалном развоју и пореклу детета; 3) мишљењу детета, зависно од његовог ураста и зрелости; 4) начелу јединства породице; 5) заштити и безбедности детета, посебно ако постоји сумња да се ради о жртви трговине људима или родно заснованог насиља (члан 10. став 2).

Закон даље у члану 70. став 2. прописује да малолетно дете рођено у браку или ван брака, малолетно усвојено дете или малолетни пасторак лица коме је одобрен азил у Републици Србији, а које није засновало сопствену породицу, следи правни положај родитеља којем је одобрен азил. О овоме одлуку доноси Канцеларија за азил. Такође, закон први пут експлицитно уводи одредбу о обезбеђењу приступа образовању за малолетног тражиоца азила, које се обезбеђује одмах, а најкасније у року од 3 месеца од дана када је поднет захтев за азил (члан 55. став 2).