Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Заштита посебних група миграната > Посебно заштићене категорије тражилаца азила и миграната

Деца без пратње

Деца без пратње су у посебном фокусу новог закона, који сада први пут прави разлику између деце без пратње и деце која су одвојена од родитеља. Тако се малолетно лице без пратње дефинише као ”странац који није навршио 18 година живота и који приликом уласка у Републику Србију нема пратњу родитеља или старатеља, нити одрасле особе која је одговорна за њега или који је након уласка у Републику Србију остао без пратње родитеља или старатеља или пратње одрасле особе која је одговорна за њега (члан 2. став 1. тач. 14). С друге стране, под малолетним лицем одвојеним од родитеља подразумева се ”странац који није навршио 18 година живота и који приликом уласка у Републику Србију нема пратњу родитеља или старатеља, нити одрасле особе која је одговорна за њега или који је након уласка у Републику Србију остао без пратње родитеља или старатеља или пратње одрасле особе која је одговорна за њега, али не нужно и без пратње других рођака, а на које се примењују одредбе овог закона које се односе на малолетно лице без пратње" (члан 2. став 1. тач. 15).

 

Нови закон садржи и неколико одредби којима се гарантује положај деце без пратње, а посебно дефинише улога старатеља. Тако закон прописује да орган старатељства одређује привременог старатеља детету без пратње, осим уколико је у питању малолетник који је старији од 16 година и који је у браку (члан 12). Привремени старатељ ће бити одређен чим се утврди да се ради о детету без пратње, а најкасније до тренутка подношења захтева за азил. Малолетник се без одлагања обавештава да му је одређен привремени старатељ.

Закон дефинише и обавезе привременог старатеља, које се огледају у следећем:

1. привремени старатељ информише дете без одлагања о поступку азила, као и о његовим правима и обавезама;
2. обавезно је присутан у тренутку када дете без пратње изражава намеру да тражи азил;
3. обавезно је присутан када малолетник без пратње лично подноси захтев за азил, или га подноси у његово/њено име, када је то у најбољем интересу малолетника;
4. обавезно је присутан у тренутку када се малолетник без пратње саслушава поводом захтева за азил.

Законом је гарантовано да поступак по захтеву за азил малолетника без пратње, као и други поступци који се односе на његова/њена права, има приоритет у односу на друге поступке (члан 12. став 9).

Код малолетног тражиоца азила, закон у члану 52. намеће обавезу обезбеђења материјалних услова прихвата у центру за азил или другом објекту намењеном за смештај тражилаца азила, све до доношења правноснажне одлуке о захтеву за азил. Изузетно, уколико се смештај не може обезбедити у овим објектима, Комесаријат за избеглице и миграције може обезбедити смештај у установи социјалне заштите, код другог пружаоца смештаја или другој породици, а на основу решења центра за социјални рад.

 

Чланом 73. Закона прописана су посебна права детета без пратње којем је одобрено право на азил. У питању су следећа права:

1. у што краћем року одређивање старатеља, односно законског заступника;
2. смештање првенствено са одраслим сродницима детета или лицима са којима га веже нарочита блискост;
3. могућност смештања детета у хранитељску породицу или установу социјалне заштите;
4. ако постоји могућност, браћа и сестре смештају се заједно, у складу са њиховим најбољим интересом, узимајући у обзир њихове године и степен зрелости.

Малолетном лицу без пратње може се одредити и боравак у установи социјалне заштите за малолетна лица са појачаним надзором, али само под условом да се не могу делотворно применити алтернативне мере (чан 80. став 2).

 

Закон даље прописује да када је то неопходно, надлежни органи започињу трагање за члановима породице малолетног лица штитећи његов/њен најбољи интерес. Ако живот или интегритет малолетног лица или његове блиске родбине могу бити угрожени, посебно ако су остали у држави порекла, мора се осигурати прикупљање, обрада и размена информација у складу са начелом поверљивости (члан 73. став 5).

 

Ове законске одредбе су уведене у циљу побољшања положаја деце миграната без пратње, а посебно имајући у виду запажања Комитета за права детета.

 

Закључна запажања о комбинованом другом и трећем периодичном извештају Републике Србије, Комитет за права детета (2017)

 

”22. Комитет поздравља иницијативе које је држава потписница увела у циљу решавања проблема дискриминације, нарочито ромске деце, али ипак изражава забринутост због: a. сталне дискриминације ромске деце у свим областима живота, што је један од главних разлога који доводи до смештања ромске деце у установе; b. чињенице да се ... мигранти, избеглице и деца тражиоци азила, ... и даље суочавају са дискриминацијом у погледу приступа образовању, здравственој заштити и адекватном становању;

...

23. Комитет апелује на државу потписницу да: a. осигура потпуну примену релевантних постојећих закона о забрани дискриминације кроз јачање јавних едукативних кампања које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима

...

И. Посебне мере заштите (чл. 22, 30, 32-33, 35-36, 37 (б)-(г), 38, 39 и 40)

 

Деца избеглице и тражиоци азила

 

56. Иако Комитет поздравља наставак сарадње државе потписнице са УНХЦР, као и напоре да се побољшају прихватни објекти за децу и да се систем заштите деце прилагоди тако да одговара потребама деце која траже азил и деце избеглица, забринут је што: a. нејасна упућивања у Закону о азилу у погледу посебног поступања према деци избеглицама и тражиоцима азила, као и одсуство одговарајућег поступка идентификације и недовољан број преводилаца на граници, повећава ризик да деца без пратње која улазе у земљу не буду идентификована као таква; b. према важећим прописима, не постоји посебан поступак азила за децу без пратње, што доводи до: кашњења у именовању правних заступника; неадекватне услуге тумачења; именовања до три различита старатеља (који често нису адекватно обучени да делују као старатељи); одређивање ad hoc смештаја за девојчице без пратње, док се дечаци у почетку смештају у Центре за малолетне стране држављане; дугорочно смештање деце без пратње млађе од 16 година која траже азил у Центре за азил (са неадекватним објектима и без обученог особља да се нон стоп ефикасно брине о њима); c. ограничен простор у центрима за азил је приморао велики број деце која траже азил и деце избеглица, укључујући децу без пратње и раздвојену децу, да спавају на улицама без адекватног смештаја у несигурним и нехигијенским условима, док се друга плаше да иду у центре због страха од депортације, што их чини рањивим на кријумчаре који наводно делују у држави потписници; d. нека деца без пратње и раздвојена деца су враћена, у складу са поступком реадмисије, без процене њихових најбољих интереса, а да нису била обавештена о свом праву да траже азил на језику који могу да разумеју; и e. један број деце непознатог држављанства су тренутно у опасности да постану лица без држављанства у држави потписници. 57. У светлу Општег коментара бр. 6 о поступању с децом без пратње и раздвојеном децом ван њихове земље порекла, Комитет препоручује да држава потписница: a. успостави правичне и ефикасне поступке за азил који се спроводе на начин прилагођен за дете, и са процедуралног и са материјалног аспекта, а којима се систематски идентификују деца без пратње или раздвојена деца и упућују на одговарајућу заштиту и подршку, као и да, у том смислу, размотри измену важећег националног законодавства, укључујући Закон о азилу; b. осигура потпуно укључивање деце тражилаца азила и деце избеглица која су без пратње или раздвојена у постојећи систем заштите деце; обезбеди смештај у хранитељским породицама или другим смјештајним капацитетима који су адекватни за њихов узраст, пол и потребе, у складу са проценама најбољег интереса спроведеним на индивидуалној основи; и да успостави специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима; c. осигура да се свој деци која траже азил систематски пружају информације о њиховим правима и обавезама, поступцима за азил и расположивим услугама, како би се спречило да прибегну спавању без крова над главом због страха од депортације, као и да предузме неопходне кораке за заштиту деце без пратње од кријумчара; d. осигура потпуно поштовање принципа забране протеривања и олакша приступ систему азила за децу којој је потребна међународна заштита у складу са члановима 6, 22 и 37 Конвенције; e. гарантује право на стицање српског држављанства за сву децу која тренутно бораве у држави потписници, која би иначе била без држављанства, без обзира на сопствени правни статус или правни статус родитеља.”